Danas je Sv. Kliment Ohridski, EVO ČIME NAS JE ZADUŽIO
Tvorac srpske ćirilice, Sveti Kliment je rođen u Rimu i poticao je iz carske porodice.
U mladosti je putovao na Istok, gde se upoznao sa verom u Hrista. Njegovi učitelji bili su sami apostoli. Po povratku u Rim izabran je za episkopa glavnog grada. Kasnije, u vreme cara Trajana, sveti Kliment je proteran u Herson, gde je osuđen na smrt i bačen u more s kamenom oko vrata. Stradao je za Hrista 101. godine. Vremenom su mošti pronašli sveta braća Ćirilo i Metodije i preneli ih u Rim. Sveti Kliment Ohridski nosio je svoje ime po ugledu na ovaj veliki Hristov svetionik.
Sveti Kliment je zajedno sa svetim Nahumom Ohridskim najistaknutiji učenik svete braće Kirila i Metodija. Dvadeset godina u Velikoj Moravskoj pomagali su solunskoj braći u izvršavanju moravske misije. Kada su krajem 867. ili početkom 868. godine u Rim pozvani sveta braća Ćirilo i Metodije, s njima je bio i sveti Kliment. Tada je zaređen za duhovnu titulu.
Posle Kirilove smrti, u Rimu se sveti Kliment zajedno sa svetim Metodijem vratio u Moravsku i ostao mu veran u odbrani slovenskog jezika u crkvenom bogosluženju. Posle upokojenja sv. Metodija, kada su njegovi učenici teško mučeni, a zatim proterani iz Moravske početkom 886. godine, sveti Kliment je zajedno sa svetim Naumom i svetim Angelarijem došao u Bugarsku, odakle su poslati u Ohrid.
Ovde je sv. Klement je osnovao čuvenu Ohridsku književnu školu, zvanu i prvi slovenski univerzitet, u kojoj je za crkveno bogosluženje obučio preko 3.500 učenika. Paralelno sa crkvom i pedagogijom, bavio se i književnom i prevodilačkom delatnošću. Pripisuju mu se obimne biografije sv. Ćirila i Metodija poznate kao panonske legende, najvažniji izvor za proučavanje života i dela solunske braće. Pisao je i pouke za velike hrišćanske praznike (Rođenje Hristovo, za Vaskrs, za pričest Presvete Bogorodice, za Blagovesti Presvete Bogorodice itd.), Reči hvale za druge praznike apostola i mučenika (za blaženog proroka Sv. , za svete četrdeset mučenika, za svetog Lazara, svetog Dimitrija, za bestelesnog Mihaila i Gavrila, za svetog Jovana Zlatoustog, za svetog Klimenta, patrijarha rimskog i mnoga druga dela.
Ništa manje važna nije ni njegova prevodilačka aktivnost. Sveti Ćiril i Metodije su im pomogli da prevedu potrebnu literaturu za crkvenu službu, a sam je preveo čitav Cvetni triod.
Posle njegove smrti, Gospod ga je proslavio mnogim čudima. Ali zato što je sveti Kliment još uvek bio veoma popularan među ljudima za života, odmah nakon njegove smrti, njegov kult se još više proširio. Stvorene su mnoge legende u kojima se nalazi njegov lik. Neki od njih sadrže biografske podatke o svetitelju, drugi sadrže motive sa lekovitim sadržajem i govore o njegovoj moći da leči dodirom, lekovitom vodom ili lekovitim biljem. Brojne legende takođe govore o njegovoj prosvetiteljskoj delatnosti, o tome kako je obrazovao stanovništvo, kako je neprestano obrađivao zemlju, gajio voćke i kako sagradio lepše kuće za život. Mnogi toponimi (kamenje, otisci stopala, drveće itd.) u ohridskoj oblasti takođe su povezani sa njegovim imenom.
Sveti Kliment Ohridski je zaštitnik grada Ohrida i čitave Ohridske oblasti. Legenda kaže da se svaki put kada se nesreća nadvila nad grad i okolinu, pojavio duh sveca i spasao grad od uništenja, a ljude od patnje.
U legendama sveti Kliment najčešće sreće svetog Nauma Ohridskog sa kojim su najčešće predstavljeni kao braća. Neki naučnici veruju da se ovo odnosi na braću u duhovnom smislu - braću, ali mnogi su skloni da tvrde da su sveti Kliment i sveti Naum zaista rođena braća. Ne samo zato što je sveti Kliment bio episkop, a sveti Naum prezviter, a u pravoslavnoj crkvi episkop i prezviter nikada nisu nazivani braćom, već i zbog nekih drugih naznaka.
Pretpostavlja se da je sv. Klement je rođen oko 830/840. Preminuo je 27. jula po starom (tj. 9. avgusta po novom) kalendaru u Ohridu. Sahranjen je u grobu koji je pripremio u crkvi Sv. „Pantelejmon. Još za života sv. Kliment je imendan proslavio na dan kada je Sveta hrišćanska crkva proslavila uspomenu na svetog velikomučenika Klimenta Papu rimskog, odnosno 25. novembra po starom (ili 8. decembra po novom) kalendaru. Zbog toga je sveta crkva kasnije glavni praznik povezan sa njegovim imenom premestila na dan njegovog imendana, a na dan njegovog upokojenja (27. jula / 9. avgusta) slavi se uspomena na Sveta sedam mora (sveti Ćirilo i Metodije, Kliment, Naum, Angelarije). Save i Gorazda), kao i sećanje na svetog velikomučenika Pantelejmona.
Kaže se da sveti Kliment ne samo da je hrišćanskom verom prosvetio narod ohridskog kraja, već i da je oplemenio i same voćke, kada je iz Azije u grad donosio pitomo voće, sadnice i oplemenjivao divlje mesno voće koje se do tada gajilo.
Srpska pravoslavna crkva danas slavi i Svetog Pantelejmona.