ОВА МОЛИТВА лечи и опомиње: За нас су животе дали ОВИ СВЕЦИ

Свети мученик Калиник био је родом из Киликије. Васпитан од малена у хришћанском благочешћу. Оставивши све пошао да проповеда Јеванђеље. У Анкири буде ухваћен од некога незнабожачког кнеза Сакердона. Када му је кнез припретио мукама, ако се не поклони идолима, свети Калиник му је одговорио: "Мени је свака мука за Бога мога тако добро дошла као гладноме хлеб".

После страшних мука, кнез га је обуо у гвоздене опанке, с ексерима унутра, и нареди да га терају у град Гангрски, јер није смео да га мучи у Анкири, пошто су многи, гледајући јуначко Калиниково понашање, прешли у хришћанство. Уз пут су војници ожеднели, али воде ниоткуда. Свети Калиник се помолио Богу, и она је избила из једног камена. Ипак, кад су стигли у град Гангрски мучитељи су бацили светог Калиника у пећ.

Он се помолио Богу и сам ушао у пећ. Када се ватра угасила, нашли су његово тело, али цело и од огња неповређено. Калиник је пострадао око 250 године нове ере.

Света мученица Серафима је родом из из Антиохије. Живела у дому Савине, сенаторке, коју је преобратила у хришћанство. Када је то чуо Вирил, мучитељ хришћана, нареди да се баци у тамницу, и посла неке младиће, да с њом преноће и да је силују. Серафима се молила Богу и, кад су стигли пред врата тамнице, заблештао је пред њима анђео Божји с мачем у руци, и они падоше као мртви. Сутрадан мучитељ замоли Серафиму, те молитвом поврати младиће к свести.

Приписујући све ово мађијама Вирил нареди да Серафиму најпре прже свећама, а да је потом туку  штаповима. Али, комад штапа се одломио и ударио Вирила у очи, од чега је ослепео. Најзад мачем Серафими одсекоше главу. Савина ју је сахранила, а од тада, њен гроб су посетили многи, налазећи тамо исцељење. Серафима је пострадала у време цара Адријана (117 - 138).

"Милост Божја, браћо, одлаже онај дан који гори као пећ, по речима пророчким. Нека се, дакле, застиде ругачи, који се ругају обећању Божјем и говоре: где је обећање доласка Његова? Није Бог заборавио обећање Своје, него су грешници заборавили сами себе. А Бог по неизмерној милости Својој чека, да грешници дођу к себи, и покају се, и припреме се за дан онај, који се не понавља. Гле, дан онај није као многи дани, који се дају људима ради покајања и припреме за сусрет с Богом. Дан је онај један, и разликује се од свих осталих дана, јер он не долази за покајање него за суд. Као што је Суд Страшни један, и неповторив, тако је и дан онај један и неповторив.