PRIRODNA OAZA NA 11 KILOMETARA OD NOVOG SADA: Idealan spoj urbanog i divljeg na Crnom viru

Svako ko dođe prvi put na ovo mesto uočiće glavno jezero koje se prostire jednim hektarom: dužine je čak 240, a širine od 30 do 60 metara, dok je prosečna dubina samo dva i po metra.

Peskovito i prilično čisto dno, kao i obale obrasle trskom, nad kojom se nadmoćno spuštaju velike vrbe i jasenovi, idealno su okruženje za riblji svet koji nastanjuje ovo jezero u blizini grada. Mesta predviđena za pecaroše su numerisana i dosta komforna, pa su tako i same pozicije, kojih ima 15, lepo uređene i obezbeđene, te zadovoljavaju stroge ekološke norme.

– Ovamo najčešće dolaze pecaroši kako bi pobegli od gradske buke – napominje predsednica Udruženja ljubitelja ribolova „Crni vir” Tamara Kočić i dodaje da se u toj prirodnoj oazi nikad ne organizuju proslave ili žurke, jer ljudi dolaze na ovo mesto isključivo radi tišine i mira. – U vodi ima čak šest tona ribe, pa nije preporučljivo da se u njoj nalaze kupači. Vikendom često organizujemo takmičenja, ali i humanitarne akcije ili turnire, pa nam tako dođu i porodice, bude mnogo dece, koja uče da pecaju od malih nogu. Osim dečaka, ima i devojčica koje dolaze sa očevima, čak i onih koje se profesionalno bave ovim sportom. Naš najmlađi pecaroš zove se Lazar i ima pet godina.

U jezeru na obodima Kaća najzastupljenije ribe su šaran i amur, pa se stoga one najčešće i love. Radi održavanja eko-sistema, u vodi mora biti i ostalih vrsta, među kojima su štuka, som, tolstolobik, bas, smuđ ili bela riba. Najmanja je teška tri kilograma, dok najveća ima čak 24 kilograma. Zanimljivo je da već duže vreme na ovom mestu pecaroši love po sistemu „uhvati–pusti”, tako da sve što bude upecano mora biti i vraćeno, te tako ne može da se odnosi iz centra, kao na nekim mestima koja nisu sportsko-rekreativnog karaktera.

Da na Crnom viru ne borave samo Kaćani, dokazuje i činjenica da je sve više ljudi iz velikih gradova zainteresovano za prirodne oaze. Tako je i Dejanu iz Zemuna, koji tamo dolazi kad god ima slobodnog vremena. On kaže da, pre svega, voli da se opusti, jer voda izvlači negativnu energiju, a u gradu je konstantno pod stresom.

– Prvi put sam se susreo sa pecanjem sa 13 godina, a u šaranskom ribolovu sam više od decenije – ističe Dejan. – Često pecam na Kasapskoj adi, predivan revir, kao i ovaj, potom u Bačkom Jarku i u Pivnicama. Ovde sam najčešće, sve je pristupačno i sređeno, čitava infrastruktura... Sviđa mi se poludivlji ambijent. Jedino što mi smeta jeste nesređen put do revira.

Njegov prijatelj Miodrag, koji živi sa južne strane Dunava, u Beogradu, tvrdi da je ozbiljnije krenuo da se bavi pecanjem pre desetak godina, te da je tokom ovog perioda shvatio da je veoma važno kupiti dobru opremu.

– Sam hobi nije toliko skup u poređenju s tim koliko zadovoljstvo pruža – kaže Miodrag. – Za 3.000 evra može da se nabavi kompletna kvalitetna oprema, od udice, koja je najvažnija, pa do samog šatora, kreveta i stolica za potpuno uživanje, da možete da boravite po kiši i snegu bez problema. Za desetak godina, koliko minimum traje sva ta oprema, čovek prosečno promeni najmanje dva-tri telefona ili nekoliko bicikala, koji, po mom mišljenju, ne vrede koliko pecaroška oprema.

A. Čegar