SVETSKA NEDELJA DOJENJA Dojilje treba da paze koje lekove uzimaju

Tako na primer, gastrointestinalni problemi poput dispepsije, gastroezofagealnog refluksa, gastroenteritisa, opstipacije i hemoroida uopšte nisu retki kod dojilja. Zato tokom postpartalnog perioda, može da se javi potreba za gastrointestinalnim lekovima. Pošto su mnogi od njih dostupni bez recepta, žene mogu da pretpostave da su oni bezbedni za uzimanje pod bilo kojim okolnostima, bez potpunog saznanja o potencijalnom riziku za bebu. Zato je vrlo važno farmaceutu naglasiti da je lek za dojilju, kako bi dobili pouzdane i tačne informacije da li je lek bezbedan i za bebu.

Neki od gastrointestinalnih lekova imaju svojstva koja ih čine lišenim sistemske apsorpcije, dok se za druge pokazalo da se izlučuju u majčino mleko. No čak i ako se prolaze u mleko, to ne mora da znači da će imati neželjene efekte na bebu.

– Za uklanjanje viška želudačne kiseline, koriste se antacidi, koji se ne resorbuju ili imaju minimalnu resorpciju, što znači da njihovo prisustvo u majčinom mleku nije verovatno, te se smatraju bezbednim za primenu tokom dojenja. Dugotrajna gorušica, vraćanje kiselog sadržaja i osećaj pečenja u grudima jednim imenom nazivamo gastroezofagealni refluks. On se leči inhibitorima protonske pumpe, koji se u određenom procentu izlučuju u mleko, ali se ipak smatraju kompatibilnim sa dojenjem jer nema zabeleženih neželjenih efekata kod većine lekova iz ove grupe. Gastroenteritis predstavlja infekciju i zapaljenje sluznice želuca i creva koja se manifestuje povraćanjem, prolivom i grčevima u stomaku. Lekovi koji se koriste u terapiji gastroenteritisa većinom su kompatibilni sa dojenjem i bezbedni su za dojeno dete – objašnjava farmaceut Farmaceutske komore Srbije Milica Đukanović.

Laksativi, koji se koriste u terapiji opstipacije, široko su dostupni i zastupljeni u različitim formulacijama. Oni se vrlo malo ili uopšte ne izlučuju u mleko. Zato se smatraju kompatibilnim sa dojenjem i za sada nemaju zabeleženih neželjenih efekata. Svi antihemoridalni lekovi namenjeni za lokalnu primenu odlikuju se vrlo slabom resorpcijom, zbog čega se smatraju bezbednim za upotrebu tokom dojenja.

Odrasle osobe, u proseku oboljevaju od prehlade 2-3 puta godišnje. Zato je očekivano da će dojilja barem jednom oboleti od prehlade ili neke druge infekcije gornjih disajnih puteva, tokom perioda dojenja. Kako prehladu uzrokuju virusi, a simptomi su najčešće blagi i ne zahtevaju posetu lekaru, lečenje podrazumeva ublažavanje simptoma pomoću biljnih proizvoda, medicinskih sredstava ili lekova koji se izdaju bez lekarskog recepta.

Nikolina Skorupan iz Farmaceutske komore Srbije kaže kako je tokom dojenja najbezbednija opcija da se lokalno primeni lek ili medicinsko sredstvo. To znači da se za bol u grlu koriste odgovarajuće pastile ili lozenge koje se otapaju u ustima, da se za problem zapušenog nosa  ili prekomerene sekrecije iz nosa koriste kapi ili sprejevi za nos. Na taj način lek deluje na mestu primene i zanemarljivo prelazi u mleko.

– Međutim, ponekad lekovi koji se primene lokalno nisu dovoljno efikasni za ublažavanje simptoma, ili se simptom ne može ublažiti lokalno (visoka temperatura, glavobolja, kašalj), pa je potrebno da dojilja popije odgovarajući lek. Tada je veća je mogućnost da lek prođe u mleko i uzrokuje neželjene reakcije kod bebe. Ali ne prolaze svi lekovi u mleko. Na sreću, većina lekova koji se koriste za ublažavanje simptoma prehlade, a u apoteci se izdaju bez lekarskog recepta, mogu da se koriste tokom dojenja, bez bojazni da će naškoditi bebi.  S obzirom da neki bezreceptni lekovi ipak mogu proći u mleko, dojiljama savetujemo da pre nego što primene bilo koji biljni proizvod, medicinsko sredstvo ili lek bez lekarskog recepta, potraže savet farmaceuta – kaže Nikolina Skorupan iz Farmaceutske komore Srbije.

Tokom trudnoće, čak 80 do 90 odsto žena koje boluju od migrene može da oseti poboljšanje. Međutim, oko polovine žena će imati napad migrene nakon porođaja, tokom postpartalnog perioda. Dojilje uvek imaju dileme da li je lek koji im je potreban za tretman migrene bezbedan za bebu.

– Veoma je bitno da zbog terapije majka ne odustane od dojenja koje pruža enormne benefite po zdravlje deteta, jer u najvećem broju slučajeva postoji bezbedna terapijska opcija za period dojenja. Uvek je sprečavanje napada migrene najbolja opcija, kao što je na primer, izbegavanje namirnica koje mogu prouzrokovati napad poput starog sira, suhomesnatih prerađevina, čokolade, citrusnog voća, kofeina, crnog vina, piva, hrane koja sadrži pojačivač ukusa mononatrijum glutamat. Potrebno je jesti redovno, biti fizički aktivn, boraviti na svežem vazduhu i unosite dovoljnu količinu vode. Vitamin B2, magnezijum i koenzim LJ10 mogu imati vrlo značajan doprinos u prevenciji napada migrene – savetuje Milena Milojević iz Farmaceutske komore Srbije.

LJ. Petrović

Lečenje migrene

Lek izbora za terapiju napada migrene tokom perioda dojenja je ibuprofen koji se vrlo malo izlučije u majčino mleko i ne predstavlja opasnost po bebu. Paracetamol je takođe bezbedna opcija.

– Svakom ko pati od migrene je verovatno poznata grupa lekova „triptani” koji pokazuju veliku efikasnost kod ovih glavobolja. No, dojilje bi sa ovim lekovima trebalo biti vrlo obazrive i obavezna je konsultacija sa zdravstvenim radnikom radi bezbedne primene. Sumatriptan je lek iz ove grupe lekova koji se smatra kompatibilnim sa dojenjem i tokom njegove primene se ne očekuje pojava neželjenih efekata usled niskog stepena resorpcije. Nakon upotrebe sumatriptana treba prekinuti dojenje tokom 12 sati, a izmlazano mleko u ovom periodu ne davati bebi. Ergotamin i dihidroergotamin ne smeju koristiti majke koje doje – ističe Milojević.