СВЕТСКА НЕДЕЉА ДОЈЕЊА Дојиље треба да пазе које лекове узимају

Тако на пример, гастроинтестинални проблеми попут диспепсије, гастроезофагеалног рефлукса, гастроентеритиса, опстипације и хемороида уопште нису ретки код дојиља. Зато током постпарталног периода, може да се јави потреба за гастроинтестиналним лековима. Пошто су многи од њих доступни без рецепта, жене могу да претпоставе да су они безбедни за узимање под било којим околностима, без потпуног сазнања о потенцијалном ризику за бебу. Зато је врло важно фармацеуту нагласити да је лек за дојиљу, како би добили поуздане и тачне информације да ли је лек безбедан и за бебу.

Неки од гастроинтестиналних лекова имају својства која их чине лишеним системске апсорпције, док се за друге показало да се излучују у мајчино млеко. Но чак и ако се пролазе у млеко, то не мора да значи да ће имати нежељене ефекте на бебу.

– За уклањање вишка желудачне киселине, користе се антациди, који се не ресорбују или имају минималну ресорпцију, што значи да њихово присуство у мајчином млеку није вероватно, те се сматрају безбедним за примену током дојења. Дуготрајна горушица, враћање киселог садржаја и осећај печења у грудима једним именом називамо гастроезофагеални рефлукс. Он се лечи инхибиторима протонске пумпе, који се у одређеном проценту излучују у млеко, али се ипак сматрају компатибилним са дојењем јер нема забележених нежељених ефеката код већине лекова из ове групе. Гастроентеритис представља инфекцију и запаљење слузнице желуца и црева која се манифестује повраћањем, проливом и грчевима у стомаку. Лекови који се користе у терапији гастроентеритиса већином су компатибилни са дојењем и безбедни су за дојено дете – објашњава фармацеут Фармацеутске коморе Србије Милица Ђукановић.

Лаксативи, који се користе у терапији опстипације, широко су доступни и заступљени у различитим формулацијама. Они се врло мало или уопште не излучују у млеко. Зато се сматрају компатибилним са дојењем и за сада немају забележених нежељених ефеката. Сви антихеморидални лекови намењени за локалну примену одликују се врло слабом ресорпцијом, због чега се сматрају безбедним за употребу током дојења.

Одрасле особе, у просеку обољевају од прехладе 2-3 пута годишње. Зато је очекивано да ће дојиља барем једном оболети од прехладе или неке друге инфекције горњих дисајних путева, током периода дојења. Како прехладу узрокују вируси, а симптоми су најчешће благи и не захтевају посету лекару, лечење подразумева ублажавање симптома помоћу биљних производа, медицинских средстава или лекова који се издају без лекарског рецепта.

Николина Скорупан из Фармацеутске коморе Србије каже како је током дојења најбезбеднија опција да се локално примени лек или медицинско средство. То значи да се за бол у грлу користе одговарајуће пастиле или лозенге које се отапају у устима, да се за проблем запушеног носа  или прекомерене секреције из носа користе капи или спрејеви за нос. На тај начин лек делује на месту примене и занемарљиво прелази у млеко.

– Међутим, понекад лекови који се примене локално нису довољно ефикасни за ублажавање симптома, или се симптом не може ублажити локално (висока температура, главобоља, кашаљ), па је потребно да дојиља попије одговарајући лек. Тада је већа је могућност да лек прође у млеко и узрокује нежељене реакције код бебе. Али не пролазе сви лекови у млеко. На срећу, већина лекова који се користе за ублажавање симптома прехладе, а у апотеци се издају без лекарског рецепта, могу да се користе током дојења, без бојазни да ће нашкодити беби.  С обзиром да неки безрецептни лекови ипак могу проћи у млеко, дојиљама саветујемо да пре него што примене било који биљни производ, медицинско средство или лек без лекарског рецепта, потраже савет фармацеута – каже Николина Скорупан из Фармацеутске коморе Србије.

Током трудноће, чак 80 до 90 одсто жена које болују од мигрене може да осети побољшање. Међутим, око половине жена ће имати напад мигрене након порођаја, током постпарталног периода. Дојиље увек имају дилеме да ли је лек који им је потребан за третман мигрене безбедан за бебу.

– Веома је битно да због терапије мајка не одустане од дојења које пружа енормне бенефите по здравље детета, јер у највећем броју случајева постоји безбедна терапијска опција за период дојења. Увек је спречавање напада мигрене најбоља опција, као што је на пример, избегавање намирница које могу проузроковати напад попут старог сира, сухомеснатих прерађевина, чоколаде, цитрусног воћа, кофеина, црног вина, пива, хране која садржи појачивач укуса мононатријум глутамат. Потребно је јести редовно, бити физички активн, боравити на свежем ваздуху и уносите довољну количину воде. Витамин Б2, магнезијум и коензим Љ10 могу имати врло значајан допринос у превенцији напада мигрене – саветује Милена Милојевић из Фармацеутске коморе Србије.

Љ. Петровић

Лечење мигрене

Лек избора за терапију напада мигрене током периода дојења је ибупрофен који се врло мало излучије у мајчино млеко и не представља опасност по бебу. Парацетамол је такође безбедна опција.

– Сваком ко пати од мигрене је вероватно позната група лекова „триптани” који показују велику ефикасност код ових главобоља. Но, дојиље би са овим лековима требало бити врло обазриве и обавезна је консултација са здравственим радником ради безбедне примене. Суматриптан је лек из ове групе лекова који се сматра компатибилним са дојењем и током његове примене се не очекује појава нежељених ефеката услед ниског степена ресорпције. Након употребе суматриптана треба прекинути дојење током 12 сати, а измлазано млеко у овом периоду не давати беби. Ерготамин и дихидроерготамин не смеју користити мајке које доје – истиче Милојевић.