RIJALITI U CEN­TRU NO­VOG SA­DA Kamere nas prate po svakom koraku

Od ne­ka­da­šnje zgra­de i de­se­to­sprat­ni­ce „Dnev­ni­ka”, pa do no­vih pro­sto­ri­ja na­šeg li­sta na Bu­le­va­ru Mi­haj­la Pu­pi­na, po­sta­vlje­no je vi­še od 95 ka­me­ra sa­mo sa spolj­ne stra­ne, ko­je se na­la­ze na vid­nom me­stu pri ula­zu u sko­ro sva­ki obje­kat. Na toj ru­ti, ma­le i ve­li­ke na­pra­ve za sni­ma­nje mo­gu se naj­pre uoči­ti kod Fu­to­ške pi­ja­ce, za­tim is­pred Si­na­go­ge, kao i iz­van i unu­tar ne­ko­li­ko ba­na­ka sa de­sne stra­ne Bu­le­va­ra Mi­haj­la Pu­pi­na.

Vo­za­či kao lut­ke sa sni­mlje­nih ras­kr­sni­ca

Na uglu kod tr­žnog cen­tra „Pro­me­na­de”, kao i na ras­kr­sni­ci kod Hlad­nja­če, na sa­mom iz­la­zu iz No­vog Sa­da, od ove go­di­ne su po­sta­vlje­ne no­ve ka­me­re, ko­je u slu­ča­ju sa­o­bra­ćaj­nih pre­kr­ša­ja, po­put br­ze vo­žnje ili pre­la­ska na cr­ve­no sve­tlo, be­le­že re­gi­star­ske ta­bli­ce mo­tor­nih vo­zi­la, a si­stem ih di­rekt­no po­ve­zu­je sa vla­sni­kom, od­no­sno vo­za­čem, ko­ji je na­pra­vio bi­lo ko­ji pre­kr­šaj. Ta­kve si­gur­no­sne ka­me­re, pre sve­ga, po­sta­vlje­ne su zbog bez­bed­no­sti svih gra­đa­na, ko­ji su se već odav­no na­vi­kli za ova­kav vid pro­ve­re sta­nja u sa­o­bra­ća­ju, ka­ko na ras­kr­sni­ca­ma pri­li­kom pre­la­ska pe­šač­kog pre­la­za, ta­ko i na osta­lim pro­met­nim uli­ca­ma.

Sni­ma­nje ras­kr­sni­ca uop­šte ni­je no­vi­na, ka­da je reč o uli­ca­ma u No­vom Sa­du, pa se ta­ko pro­ce­nju­je da na jav­nim me­sti­ma, od­no­sno ključ­nim lo­ka­ci­ja­ma u Srp­skoj Ati­ni, ukup­no po­sto­ji vi­še od 2.500 si­gur­no­snih ka­me­ra. Još ot­ka­da je po­kre­nut pro­je­kat „No­vi Sad - bez­be­dan grad” sa­da već dav­ne 2009. go­di­ne, Jav­no ko­mu­nal­no pred­u­ze­će „In­for­ma­ti­ka” po­kri­va­lo je go­to­vo sve ško­le, vr­ti­će i mno­ge jav­ne usta­no­ve sa čak 800 ka­me­ra ši­rom gra­da, a ka­da se nji­ma pri­klju­če one za ko­je je nad­le­žno Mi­ni­star­stvo unu­tra­šnjih po­slo­va, mo­že­mo sa­mo da za­klju­či­mo da je taj broj znat­no ve­ći.

U ulo­zi svo­je­vr­snog Ve­li­kog bra­ta sa­da se na­la­ze i vla­sni­ci go­to­vo svih fir­mi i ma­lih pred­u­ze­ća sa obe stra­ne Je­vrej­ske uli­ce, pa je ta­ko pul­to­ve i ula­ze obez­be­di­lo ne­ko­li­ko ugo­sti­telj­skih obje­ka­ta po­put ka­fi­ća, pi­ce­ri­ja i pro­dav­ni­ca br­ze hra­ne, ali i je­dan ho­tel na uglu sa Ga­je­vom uli­com. Sa le­ve stra­ne Je­vrej­ske uli­ce mo­že se pri­me­ti­ti i još jed­na ugo­sti­telj­ska je­di­ni­ca, od­no­sno ro­štilj­ni­ca, či­ji je lo­kal, ko­ji je tre­nut­no u pri­pre­mi, već obo­ga­ćen jed­nom spra­vi­com za sni­ma­nje, što zna­či da će će­va­pi i plje­ska­vi­ce bi­ti na bro­ju i pre ne­go što do­đu pr­ve mu­šte­ri­je.

U uli­ci od Nor­ka do Fu­to­ške pi­ja­ce sva­ka­ko naj­vi­še lo­ka­la či­ne bu­ti­ci, ko­ji, osim što sni­ma­ju ro­bu i kup­ce unu­tra, pom­no „pra­te” i even­tu­al­ne kra­dljiv­ce ko­ji bi se za­de­si­li iz­me­đu ra­fo­va i ka­bi­ne za pre­svla­če­nje.

Pro­la­zni­ci su na­ro­či­to uoče­ni is­pred zla­tar­skih rad­nji, ko­jih i ne­ma mno­go, u od­no­su na pa­ra­lel­nu Že­le­znič­ku uli­cu, gde sva­ki dru­gi lo­kal pri­pa­da ne­koj ju­ve­lir­ni­ci. Šest na­pra­va za sni­ma­nje „ču­va” zla­ta­re u Je­vrej­skoj, dok se is­pred tre­će ta­kve rad­nje ne mo­gu uoči­ti ka­me­re sa spo­lja­šnje stra­ne, što je za­ču­đu­ju­će. Ra­do­zna­li lju­di sva­ka­ko ne tre­ba da bri­nu, jer se sva­ka zla­ta­ra u gra­du si­gur­no sni­ma unu­tra, a mo­žda čak i na­po­lju, ako su vla­sni­ci baš do­bro sa­kri­li na­pra­ve za po­sma­tra­nje. Vi­deo nad­zor, ta­ko­đe je uočen is­pred ne­ko­li­ko me­njač­ni­ca i za­la­go­ni­ca u Je­vrej­skoj, ko­ji su, kao i zla­ta­re, naj­če­šće me­te go­re­po­me­nu­tih kra­dlji­va­ca, ali ma­lo ve­ćeg ka­li­bra.

Na­kon lo­ka­la či­ja je de­lat­nost ne­što ri­zič­ni­ja, ka­me­re u Je­vrej­skoj uli­ci ugra­đe­ne su is­pred ne­ko­li­ko apo­te­ka, po­tom ser­vi­sa mo­bil­nih te­le­fo­na i pro­dav­ni­ce be­le teh­ni­ke, kao i na ula­zu jed­ne pe­ka­re. Za­ni­mlji­vo je da ri­ja­li­ti po­sma­tra­nja ne­ma u bli­zi­ni ne­ko­li­ko ka­fi­ća i knji­ža­ra, čak ni kod jed­nog gra­di­li­šta gde ugrad­nja vi­deo nad­zo­ra tre­nut­no ni­je mo­gu­ća, a ako pi­ta­te gra­đe­vin­ce ve­ro­vat­no ni­je ni po­treb­na, jer da vo­le da se sni­ma­ju si­gur­no bi po­sta­li uče­sni­ci ne­ke ver­zi­je Tru­ma­no­vog šo­ua.

Da­kle, ko god se ne na­la­zi na spi­sku po­zna­tih lič­no­sti ili, pak, onih ko­ji­ma je po­treb­na ve­li­ka ko­li­či­na pa­žnje ka­ko bi iz­dr­ža­li dan, si­gur­no ne vo­li po­me­nu­te si­gur­no­sne ka­me­re, od­no­sno vi­deo nad­zor - na sva­kom ko­ra­ku. Ta­ko ni­su sa­mo jav­na pred­u­ze­ća or­ga­ni­za­ci­je ko­je mo­gu da obez­be­de grad, ne­go i fi­zič­ka i prav­na li­ca ko­ji­ma je sta­lo da sva­ka dla­ka na gla­vi osta­ne na svom me­stu, te da zbog mo­gu­će kra­đe ili na­si­lja, osi­gu­ra­ju dom, ali i sop­stve­ne ži­vo­te.

Me­đu­tim, kod nas je i taj vid obez­be­đi­va­nja gra­đa­na po­sta­vljen ma­lo dru­ga­či­je, te je oti­šao u dru­gu kraj­nost. Uli­ce sko­ro sva­kog gra­da na sve­tu pre­tvo­re­ne su u svo­je­vr­stan film­ski stu­dio u ko­jem ulič­ni še­ta­či mo­gu da ve­žba­ju svoj hod kao na mod­noj pi­sti. Uko­li­ko ne­ma­ju am­bi­ci­je da po­sta­nu ma­ne­ke­ni ili top-mo­de­li, gra­đa­ni i gra­đan­ke ši­rom sve­ta, sva­ka­ko bes­plat­no uče­stvu­ju u or­ve­lov­skom ri­ja­li­ti­ju ko­ji tre­nut­no ni­ko ne gle­da, ali su­de­ći po svoj teh­ni­ci ko­ja je po­sta­vlje­na oko svih obič­nih smrt­ni­ka, skla­pa­ju ma­lu sla­ga­li­cu stra­ve, gde je sva­ki ko­rak za­pa­žen, dok ne do­đe vre­me po­sta­vlja­nja vi­deo nad­zo­ra u naj­bo­ljoj mo­gu­ćoj re­zo­lu­ci­ji, ka­da će mo­ći da se za­pa­zi sva­ka bo­ra, dla­ka ili trep­taj.

Gra­đa­ni, ina­če, po­sta­vlja­ju ka­me­re mo­žda čak i bez ika­kvih raz­lo­ga, iz či­ste zna­ti­že­lje, ali i zbog pa­ra­no­je. Kul­tu­ra ri­ja­li­ti­ja ne osli­ka­va se sa­mo na TV ekra­ni­ma, pri­li­kom pri­ka­zi­va­nja su­lu­dog i ne­kul­tur­nog pro­gra­ma, već je ušla i u na­še so­ka­ke, na­ša dvo­ri­šta i do­mo­ve. Kom­ši­je ži­ve u sve ve­ćem ne­po­ve­re­nju, a o stva­ri­ma i do­ga­đa­ji­ma naj­če­šće ču­ju pu­tem dru­štve­nih mre­ža, pod stro­gim nad­zo­rom ma­le ka­me­re na nji­ho­vim mo­bil­nim te­le­fo­ni­ma. Kon­tra­dik­tor­no je da ugrad­nja vi­deo nad­zo­ra i ni­je baš jef­ti­na, da čak na­me­šta­nje jed­nog ta­kvog si­ste­ma sa sa­mo jed­nom ka­me­rom bu­du­ćeg nad­zor­ni­ka sop­stve­nog ri­ja­li­ti­ja ko­šta 350 evra, a ako že­li pun pa­ket ko zna ko­li­ko će mo­ra­ti da odre­ši ke­su. Je­di­no što će mu bi­ti bes­plat­no je­ste da se pro­še­ta gra­dom, Je­vrej­skom ili bi­lo ko­jom dru­gom uli­com, gde će bi­ti uče­snik pro­gra­ma, ko­ji tre­nut­no ni­ko ne gle­da ili nas, ipak, ne­ko po­sma­tra.

Alek­san­dar Če­gar