Besnilo kao PEKIĆEVO ZAVEŠTANJE u časopisu Polja

Njime se, pored ostalih, bavi,  Zorica Đergović Joksimović, koja napominje da je ovaj roman piščevo zaveštanje.

- Događajna i vremenska zgusnutost, za koju se pisac opredelio u „Besnilu“, ima, pored formalnog, i svoje unutrašnje, idejno opravdanje. Šta nam je tom furioznošću ubrzanog tempa i posledičnom kondenzovanom događajnošću Pekić prikazao i poručio? Najpre, da se krhki društveni poredak opterećen dugotrajnim problemima i manjkavostima sve brže i brže kreće ka tački bez povratka, što, s obzirom na to da je reč o procesima dugog trajanja, u uobičajenim okolnostima ne bismo mogli da sagledamo, ili bar ne tako lako, baš kao ni neprimetne, ali izvesne promene zvezdanog neba. Veštački virus je agens, katalizator koji će ubrzati i ogoliti besnilo koje predugo tinja i omogućiti autoru da, ako je već međunarodni aerodrom „Hitrou“ mikrokosmos, onda i vremenski opseg radnje pretvori u ogledalo naše (mikro)istorije. Zaista, pred našim očima odvija se predstava u kojoj je prikazan svet, ali i njegova istorija, u malom - navodi Zorica Đergović Joksimović.

Na antropološko i ontološko zlo u ovom romanu ukazuje Nebojša Lazić, zaključujući da je „ljudsko zlo i njegovo dejstvo mnogo efikasnije (asistira mu premoćna inteligencija) od onog koje nanosi bilo koja druga predatorska vrsta“

„Bioetikom u kontekstu rata sa prirodom u „Besnilu“ bavi se Monja Jović, koja na početku ovog svog rada beleži da „dosadašnja tumačenja koja ističu žanrovsku polimorfnost i neupitnu značenjsku slojevitost Pekićevog „Besnila“, kao i njegovu nesumnjivu književnu i estetsku vrednost, propuštaju da uvide ne samo da forma dela dolazi iz prostora naučnofantastičnog žanra, od kog baštini koncept spoznajnog oneobičavanja, već i vezanost „Besnila“ za jedan određeni, specijalizovani podžanr sa kojim Pekićev roman vodi živi dijalog i na čijem je fonu u najvećoj meri i osmišljen“.

Liku Gabrijela u ovom romanu posvećen je rad Violete R.Mitrović, koja između ostalog, primećuje da ovaj junak „istodobno traje i kao Arhangel Gabrijel, i kao mitski junak Tezej, i kao kaluđer—flagelant, i kao paragon ludosti razumevane na specifičan način, a nadasve – kao Atlantiđanin. Na snazi je stoga identitetska simfonija, dosezanje konvergentnog skupa Gabrijelovih pojavnosti koje, potičući iz različitih konteksta, vrhune u jedinstvenom identitetskom sklopu“.

Kamijevu „Kugu“ i Pekićevo „Besnilo“ poredi Dragana Bošković, i pominje da se paralela između ova dva dela očituje već i u samim naslovima.

Drugo poglavlje u ovom broju časopisa „Polja“, pod nazivom „Iluminacije“, posvećeno je Francu Kafki, o čijem romanu „Zamak“  pišu Vladimir Gvozden i Yejkob Bernet. Njegovim romanima bavi se i Ulrih Fileborn.

- Našu interpretaciju možemo zaključiti nekim razmatranjima o celini Kafkinih romana. Najpre: šta se može reći o sadržini Kafkinih romanesknih svetova, a da se pritom nadamo opštem slaganju? Verovatno neće izazvati protivljenje ako pođemo od toga da je Kafka stvorio vrlo veliku bliskost između sebe i svojih glavnih ličnosti i da je „borba” koju vode njegovi K.-ovi za njega samog od najvećeg ličnog značaja. Ako igde, ovde imamo prava da govorimo o egzistencijalnom stvaralaštvu – ističe, između ostalog, Ulrih Fileborn.

Na ostalim stranicama ovog broja „Polja“, objavljeni su prepiska Rozanova i Florenskog koju je prevela Draginja Ramadanski, zatim proza Mire Popović, i stihovi Nenada Šaponje, Radivoja Šajtinca, Dragoslava Hadži Tančića, Zlatka Jurića, Viktora Radonjića, i Aldone Kopkjevič. Tu su i intervju Radmile Gikić Petrović sa Lilijanom Korobkom, rumunskom i moldavskom spisateljicom, kao i prikazi knjiga.

N. P-j.