SUMRAK PARADAJZ TURIZMA Šok i neverica, mnogi NAŠI TURISTI SE NA LETOVANJU U GRČKOJ SUOČILI S NIŽIM CENAMA nego u Srbiji

Značenje ove sintagme gotovo uvek se povezivalo sa letovanjem Srba u Grčkoj, ali tamošnji trgovci su im ove godine doskočili. I to kako? Onako kako niko nije očekivao - cene osnovnih životnih namirnica u ovoj zemlji su iste ili čak niže nego na srpskim rafovima.

Pošto kao što svi znamo, paradajz turista put mora kreće sa punim ručnim frižiderima mesa, salate, skuvanih jela, povrća, voća, pa čak i grickalica, ovog leta u jeku sezone koferi su se prepolovili. Gosti grčkih letovališta su shvatili da se sada, ipak, ne isplati nositi hranu iz Srbije.

I dok su pre par godina novinske stupce punili tekstovi o autobusima koji posle dve ture morali da menjaju gume, jer pojedini turisti nose po četiri kofera prepuna hrane i u apartmanu kuvaju pekmez od kajsija, a u avgustu čak i ajvar. Ovog leta, takvih primedbi od strane prevoznika nema.

Tome je, čini se donekle, doprineo i stav grčke vlade koja je posle kovid krize mislilla i na turiste i već na početku sezone zatražila od velikih lanaca supermarketa da snize ili bar ne povećavaju cene osnovnih namirnica. Ovaj zahtev prihvaćen je od većine trgovaca, koji su napravili listu proizvoda sa niskim cenama. U to mogu da se uvere i naši ljudi kada krenu u nabavku, pa, recimo, uporede cene u jednom od najpopularnijih trgovačkih lanaca, (prema čijoj lokaciji se uglavnom bira smeštaj) i shvate da su čak i tamo iznosi niži nego kod nas.

Na plaži u Grčkoj prosečna cena kafe "late" je 4,50 evra, frape sa sladoledom je 5, dok je espreso 4 evra. Limunada i milkšejk su od 4 do 5, dok za kuglu sladoleda treba platiti oko 1,5 evra. Cene piva idu od 4 do 7 evra, kokteli su 9, koliko košta i porcija burgera sa pomfritom na plaži. Na Adi ciganliji u Beogradu ležaljke i kreveti su od hiljadu dinara, pa naviše, kafa i limunada 500, a najjeftinija pica je 790 dinara. Četvoročlana porodica će minimalno za obrok morati da izdvoji oko 4.000 dinara.

Sociolog Dragan Krstić smatra da nema potrebe da se sprdamo sa terminom paradajz turista, jer se on odnosi i na ljude koji nemaju novca da jedu po hotelima i restoranima:

- Ima i onih koji ne žele da uplate pun pansion jer neće na odmoru da im niko određuje satnicu za obroke. Neki ne žele da ustaju rano dok su na odmoru, već sami sebi organizuju vreme, a većina, ipak, odmor prilagođava svom budžetu.

Da se situacija ovog leta drastično promenila pokazuju i komentari na jednoj društvenoj mreži posle objave Udruženja potrošača Efektiva: "Skuplja hrana u Srbiji nego u Grčkoj! Paradajz turizam je gotov!".

Mnogi pratioci su se saglasili da su iznenađeni ne samo cenama hrane, već i računima koje su plaćali u kafićima i na plažama. Doduše, većina upoređuje iznose sa cenama u Beogradu, koje su, opšte je poznato dosta "jače" od onih u unutrašnjosti.

- Neverovatno. U Solunu se baškarimo, pijemo, jedemo do mile volje, primorje, jedna prodavnica, ma bukvalno isto ili jeftinije nego u Srbiji...ne mogu da zamislim da tek kupujemo u njihovim jeftinijim supermarketima...tuga gde mi živimo. Čak i neskafa jeftinija, ma sve... - prokomentarisala je jedna gospođa.

- Kod nas je sve skuplje nego u bilo kojoj državi bivše Jugoslavije. Naročito su trgovci ,,razvalili" cene osnovnih životnih namirnica, a o gorivu da ne govorim. Svakog petka, naizmenično ih menjaju, jedne malo snize, druge povećaju i tako balansiraju već nekoliko meseci, ali u konačnom, naše cene su najviše u regionu - navodi jedan korisnik ove društvene mreže.

Statistika pokazuje da su voće i povrće često jeftiniji u Grčkoj, dok, recimo, za mlečne proizvode i meso treba izdvojiti malo više novca. Ukoliko ste iz Beograda i rešili ste da pazarite doručak u pekari, cene su približne kao i kod nas, dok će žiteljima ostalih delova Srbije biti skuplje.

Za giros treba izdvojiti oko četiri evra, koliko košta i pljeskavica sa prilozima u srpskoj prestonici. Usledila su poređenja sa cenama u mnogim zemljama u okruženju, ali i šire. Neki su skloni da tvrde i da je hrana u Srbiji skuplja nego u Crnoj Gori, ali i Češkoj, Švajcarskoj, Švedskoj, Bugarskoj...

To potvrđuju i podaci Agencije za privredne registre, prema kojima većina srpske privrede dobro stoji, odnosno kompanije su je završile sa dobitkom od 864,2 milijarde dinara. I dok su potrošači sa grčom u želucu pratili sve veće cene na rafovima trgovina, trgovci su slagali zaradu. Najveći profit prošle godine imali su upravo oni i godinu su završili sa dobitkom od gotovo 215 milijardi dinara.

Ima i onih koji ne dozvoljavaju da se porede cene u, recimo, Asprovalti sa Beogradom, jer je to, kažu, neuporedivo. Međutim, ako sednete i u nekom od kafića na Aristotelovom trgu u Solunu nemojte se iznenaditi što će vam račun biti niži nego u Beogradu. Za tri pića i sladoled ovde ćete platiti 15 evra ili oko 1.750 dinara. U najboljem slučaju u srcu srpske prestonice će vas koštati isto, ali uglavnom je skuplje.

- Čim malo skrenete u neku od uličica, ali ste i dalje u centru, piće možete popiti i za dva do tri evra. Toga u Beogradu, nažalost, nema - priča Maja koja se nedavno vratila sa letovanja.

S obzirom da se Efektiva bavi zaštitom potrošača, neki od njihovih pratilaca pozvali su ih posle ove objave da se založe za donošenje zakona o marži za osnovne životne namirnice.

(kurir.rs)