EKSKLUZIVNO NATALI ZI: Znam kako je biti praistorijski čovek!

Šta nam donose nove epizode i sa kakvim se sve izazovima susrela snimajući ovu seriju saznajemo u ekskluzivnom intervjuu sa glavnom zvezdom „La Brea”, glumicom Natali Zi.

- Iskreno, nikad nisam sebe zamišljala u seriji ili filmu naučnofantastičnog žanra. Jednostavno, sebe ne doživljavam kao takav tip žene ili glumice. Karijeru sam izgradila na trilerima i komedijama, i nikada mi nije palo na pamet da bih mogla da budem akciona junakinja koja trči u divljini sa mamutima. Ulogu u seriji „La Brea” prihvatila sam na nagovor mog supruga, koji mi je rekao da bi bilo šteta da propustim priliku koja bi bila jedan veliki iskorak u odnosu na sve što sam do tada radila. I tako sam završila u Australiji, gde evo već dve godine razmišljam hoću li dočekati sutrašnji dan, i na setu, ali i van njega, budući da snimamo u divljini, gde pođednako sve može da vas ubije, kao i na Zemlji 10.000 godina u prošlosti – otkriva glumica koja se proslavila rolama u Emijem nagrađenoj seriji „Pravednik” i sitkomu „The Detour”, koje, nažalost, nisu emitovane u našoj zemlji.

Kakav je bio osećaj raditi ovu vrstu serije? Koja su za vas bila najveća iznenađenja koja su vas sačekala u praistoriji?

- Najveće iznenađenje bilo mi je to što je moja uloga podrazumevala toliko trčanja. Trebalo je da mi odmah bude jasno, budući da ovaj posao radim duže od 20 godina, i danas me je pomalo sramota kada se setim koliko sam zatečena tim saznanjem bila prvih dana na setu. Sećam se da sam reditelju doslovno izgovorila: „Oh, misliš, uradićemo više od jednog pokušaja, scenu u kojoj moram da trčim veoma brzo?“ U nogama sam od napora osećala takve senzacije da sam se zapitala hoću li preživeti kraj te nedelje. O drugoj sezoni nisam ni razmišljala (smeh). A za sebe sam mislila da sam u odličnoj formi. Međutim, to je drugačija vrsta trčanja nego na traci za trčanje. Trčiš za svoj život, i ono što me je najviše iznenadilo jeste da za razliku od teretane i od džogiranja, kada bežiš od prave opasnosti najveći pritisak trpe butine, a ne listovi, jer su ti koraci krupni, a tempo dinamičniji. Tako da kada sam na nagovor svog muža pristala da budem akciona heroina, zaista uopšte nisam razmišljala o fizičkim zahtevima te role. Nikada se nisam osećala više van forme nego kada sam stigla na set ove serije.

Druga sezona vas napokon spaja sa TV suprugom. Da li već znate šta vas čeka u novim epizodama ili je to tajna i za vas?

- Nikada ne postavljam scenaristima to pitanje, jer sam veoma rano shvatila da je tako pametnije. Većina odgovora koje tada saznate budu netačni. Ne zato što vas neko laže ili hoće da vas prevari, već se jednostavno tokom snimanja mnogo toga menja. Dovoljno je da se produkcija, vođena rejtingom i statistikom, uključi u nekom trenutku i kaže „ne želimo da se ovo razvija u tom pravcu” i priča dobija novi tok. Zbog toga sam odlučila da jednostavno budem iznenađena kada otvorim scenario, tako da ni o radnji ove serije ne znam mnogo unapred. Moje kolege, međutim, primećujem da nemaju takav stav i nekada izazovu pravu pobunu želeći da otkriju što više informacija i tada od producenta dobiju odgovor da je to samo jedna mogućnost, i da je sasvim moguće da se to na kraju, ipak, neće dogoditi. Naučila sam da sasvim dobro funkcionišem sa nepoznanicama i smatram da one život čine uzbudljivijim. To vam je kao kada pokušavate da pronađete vrata u mraku. Nikada ne znate o šta ćete se saplesti i šta vas čeka na sledećem koraku. Meni je u tome radost življenja, a i to je odlična metoda za izoštravanje uma i ličnih sposobnosti.

Koliko je neobično biti deo glumačke postave u seriji u kojoj, recimo, tokom čitave prve sezone niste imali nijednu zajedničku scenu sa vašim direktnim partnerom? Mogli ste da snimate samo sa onima koji su sa vama „upali” kroz procep u prošlost.

- To je veoma čudno. Još jedan od razloga zašto sam želela da radim ovaj posao bio je taj što sam mislila da ću, pošto je serija podeljena na dva sveta, imati malo slobodnog vremena da istražujem Australiju. To se nije desilo. Ono što smo na kraju radili je paralelno snimanje dve stvarnosti tokom većeg dela vremena. Postojala su dva seta – gore i dole. Mnoge stvari su se dešavale istog dana. Bilo je to veoma čudno jer bih posle veoma retko dobijenog slobodnog dana, uvek kada bih se vratila na snimanje, na moje pitanje šta su radili dok me nije bilo dobijala isti odgovor – snimali smo „gore”. Rad na „La Brei” izgledao je kao da snimamo dve različite serije. Na neki način tako je i bilo. Mi koji smo bili u prošlosti, uglavnom smo bili u divljini, trčali smo i borili se bez prestanka, dok smo kolege iz budućnosti doživljavali kao neku višu rasu koja uglavnom snima scene u kojima sede po kancelarijama i ispijaju kafe. Shvatila sam u potpunosti kako je to biti praistorijski čovek (smeh).

Nikola Dražović

foto: promo Foks

Ujedinjenje porodice Haris

U centru radnje druge sezone serije „La Brea” je porodica Haris koja je sticajem neobičnih okolnosti ostala razdvojena. Dok su Eva (Natali Zia) i sin Džoš (Džek Martin) zarobljeni u prošlosti, Gevin (Oven Meken) i ćerka Izi (Zira Gorecki) ostaju u potrazi za odgovorima u nadi da će nekako pronaći način da se ponovo ujedine. Ipak, finale prvog ciklusa dovodi do velikog preokreta pa trenutno Gevina gledamo kao novog predvodnika preživelih u opasnoj zemlji La Brea, budući da je uspeo da otputuje u prošlost. Tamo, međutim, saznaje da je Eva zarobljena, kao i da je Džoš pokušavajući da se vrati u sadašnjost, greškom završio u 1980. godini.