Više od PEDESET GNEZDA BELIH RODA na nezavršenoj zgradi pored AUTOPUTA

Ornitolozi DZPPS-a prate ovaj napušten objekat još od 2014. kada je prvi par belih roda izgradio svoje gnezdo na stubovima i gredama visine 20 metara, a sa posebnom pažnjom od 2017. kada je izbrojano osam gnezda. Od tada, broj belih roda na ovoj lokaciji stalno raste, pa je 2022. godine izbrojano 31 gnezdo. Međutim, ove godine je zabeležen neverovatan porast, te kolonija sada broji čak 52 gnezda, a gotovo sva su zauzeta i u njima su mladunci sa roditeljima.

U prilog razmerama i značaju ove kolonije, govori i podatak da je na teritoriji cele Srbije, u poslednjem nacionalnom popisu belih roda sprovedenom 2014. i 2015. godine izbrojano oko 1.350 gnezda, od čega ih je u Vojvodini bilo oko 1.100. Tada se na teritoriji grada Novog Sada gnezdilo svega tri para belih roda.

Međutim, ovoj ornitološkoj atrakciji i preti opasnost usled najave da će se srušiti nezavršeni objekat na kojem su rode smestile svoja gnezda.

Na jajima leže naizmenično ženka i mužjak

Bele rode se gnezde u centralnoj i južnoj Evropi, Maloj Aziji, Bliskom Istoku, delu centralne Azije i delu severne Afrike. Zimu provode u podsaharskoj Africi i Indiji. Naseljavaju se uglavnom u blizini ljudskih naselja ili u samim naseljima. Gnezda prave na krovovima i zgradama, stubovima za prenos električne energije i sličnim objektima, ređe na drveću. Hranu traže uglavnom na livadama, pašnjacima, stepama, močvarama i oranicama, u poslednje vreme sve češće na deponijama. Ishranu čine insekti, vodozemci, gmizavci, ribe, mali sisari i ptice koje love na zemlji i u vodi. Ove ptice postaju polno zrele u trećoj godini života. Uglavnom se vraćaju u ista gnezda da bi se razmnožavale, a gnezde se jednom godišnje. Ženke snesu od tri do najviše šest jaja. Nakon toga, naredna 34 dana na jajima leže naizmenično ženka i mužjak. Nakon odrastanja i izletanja iz gnezda, mladunci se okupljaju na livadama, blizu bara i jezera, na bogatim hranilištima.

Dužina selidbenog puta koje rode pređu je oko 12.000 kilometara u jednom smeru. Dok to dugo i iscrpno putovanje traje, rode bivaju izložene raznim opasnostima, pa često i stradaju. Ugrožene su usled gubitka povoljnih vlažnih i travnih staništa, krivolova, te sudara i kratkih spojeva sa električnim vodovima. Naročito su ugrožene mlade rode koje se ne vraćaju u svoje gnezdilište u prve dve godine, odnosno dok ne dostignu polnu zrelost. Tokom te dve godine one uglavnom lutaju po Africi. Samo jedna od deset mladih roda uspeva da se vrati na mesto izleganja nakon tri godine.

- Ova kolonija je po brojnosti nadmašila i onu u selu Taraš koje je ponelo titulu „Evropskog sela roda“- rekao je Milan Ružić, izvršni direktor Društva za zaštitu i proučavanje ptica Srbije. - Ovo je jedna od najvećih kolonija belih roda u ovom delu Evrope i izuzetna prirodna vrednost, stoga izražavamo bojazan kakva sudbina čeka ove ptice koje su i po Zakonu o zaštiti prirode – strogo zaštićena vrsta. Budući da aktivno radimo na praćenju populacije ovih ptica, nudimo svoje znanje, iskustvo i pomoć da se nađe najpovoljnije rešenje. Nipošto ne smemo doći u situaciju da se u potrebi za brzim rešenjem kolonija ugrozi ili uništi.

Ornitolozi navode da se Novi Sad vekovima razvijao na močvarnim poljima koja su postepeno isušivana i zatrpavana. Sa nestankom takvih i sličnih prirodnih staništa nestajale su čitave kolonije močvarica i drugih ptica. Rode su, međutim, uspele da se prilagode i gradskim ekosistemima, svoja gnezda prave najčešće na zgradama i banderama, a hrane se na gradskim deponijama koje obiluju ogromnom količinom otpadne hrane iz domaćinstava. Tako su i novosadske rode obližnju deponiju preokrenule u svoju korist, a nedaleko se nalaze i odgovarajuće vodene površine, kopovi peska i šljunka.

A.B.