ZAŠTO RODE NAJVIŠE VOLE BANAT U razgovoru sa Društvom za zaštitu i proučavanje ptica Srbije

Međutim, oko dve trećine, iliti skoro 700 parova, gnezdi se upravo u Banatu! Doduše, taj podatak i ne mora da vas čudi, naročito ako ste čuli za seriju „Vratiće se rode“, čija je radnja smeštena upravo u banatskom seocetu Baranda, u opštini Opovo.

O tome zašto ove krupne, bele, dugonoge i dugokljune ptice baš toliko vole (ili bolje da kažemo „volu“) Banat, pričali smo sa diplomiranim ekolozima iz Društva za zaštitu i proučavanje ptica Srbije – orintologom Vilmošem Barkocijem, stručnom saradnicom za upravljanje projektima Sandrom Jovanović i šeficom sektora za istraživanje i zaštitu ptica i prirode Mirjanom Rankov.

– Ptice generalno naseljavaju staništa gde ima dovoljno hrane i mesta za gnežđenje, a Banat ima manju nadmorsku visinu od ostatka Srbije i to omogućava formiranje bara, močvara, plavnih zona uz reke Tamiš i Tisu, kao i drugih vodenih površina koje nastanjuju vodozemci, ribe i gmizavci, koji su osnovni izvor hrane za bele rode – kažu naši sagovornici. – Banat je karakterističan po mozaičnim staništima slatina, pašnjaka i poljoprivrednih površina na kojima se hrane krupnijim insektima, miševima ili voluharicama. Takođe, zahvljajujući prirodnim vrednostima kao što su Potisje, Potamišje, Okanj bara, Carska bara i drugim staništima strogo zaštićenih vrtsa, Banat je privlačniji od drugih delova Srbije.

Taraš je od 2014. godine, kada su u ovom mestu kraj Tise zabeležena 42 gnezda, proglašen za Evropsko selo roda i time se našao na mapi sela sa najvećim brojem parova belih roda u Evropi. Takođe, Uzdin, Sakule, Orlovat, Botoš i Baranda su sela koja su u tom trenutku imala više od 25 parova belih roda.

– Pored Banata, u Srbiji veći broj parova belih roda nalazi se i u Sremu i to u naseljima koja su blizu Save ili plavnih područja uz Savu. U Novom Sadu na nezavršenoj zgradi pored auto-puta kod „Roda Marketa“, ima više od 30 parova belih roda. Vezano za tu koloniju, ona se nije formirala zbog pogodnih staništa za ishranu u okolini Novog Sada, već zbog blizine gradske deponije koja im predstavlja nepresušan izvor hrane. Da napomenemo, u celoj Evropi nema toliko velike kolonije belih roda u urbanizovanom gradu kao što je Novi Sad – naglašavaju stručnjaci iz Društva za proučavanje i zaštitu ptica Srbije.

Bele rode u našu zemlju dolaze tokom marta i aprila, pa se tako smatraju i vesnicima proleća. Međutim, kako su zime u našim krajevima sve blaže, neke odlučuju da ne odlaze u južnu Afriku, već ovde prezime, pa ih viđamo tokom cele godine.

– Kako rode svoja gnezda najčešće prave na dalekovodnim stubovima, mogu stradati od strujnog udara ili ako im se gnezdo zapali – dodaju naši sagovornici. – Takođe, zabeleženo je stradanje belih roda kada ih čovek povredi vazdušnim oružjem ili im namerno sruši gnezdo. A kad se rode na jesen sele u južnu Afriku, do koje prelaze nekoliko hiljada kilometara, dolazi do izgladnjivanja i dehidratacije jedinki, naročito ukoliko su im uništena usputna staništa, pa ne mogu da dopune svoje rezerve. Tokom migracija, naročito na Bliskom istoku, rode mogu stradati i od upucavanja iz vatrenog oružja.

Društvo za zaštitu i proučavanje ptica Srbije u saradnji sa drugim institucijama i organizacijama postavlja platforme za gnezda na dalekovodne stubove, koje su u obliku plitke korpe, koja sprečavaju padanje gnezda ili prekide električne energije u naselju u kom se nalaze.

 L. Radlovački