DNEVNIK ISTRAŽUJE Šta uvozimo, a šta je ono što možemo da ponudimo svetu EVO U ČEMU SMO NAJKONKURETNIJI
Ukupna spoljnotrgovinska robna razmena Srbije u prvih pet meseci ove godine iznosila je 29,74 milijardi dolara što je manje za 0,8 odsto u odnosu na isti period prethodne godine, saopštio je Republički zavod za statistiku (RZS).
Izraženo u evrima, ukupna spoljnotrgovinska robna razmena Srbije u periodu januar-april 2023. bila je 27.55 milijardi evra što je porast od 1,2 odsto u odnosu na isti period prethodne godine.
Zemlje članice Evropske unije činile su 60 odsto ukupne razmene. Prema podacima RZS, u periodu januar-maj 2023, izvezeno je robe u vrednosti od 13,04 milijardi dolara, što je rast od 8,3 odsto u odnosu na isti period prethodne godine, dok je uvoz bio 16,7 milijardi dolara, što je za 6,9 odsto manje nego u istom periodu prethodne godine. Izvoz robe, izražen u evrima, u prvih pet meseci imao je vrednost od 12,08 miliona, što je rast od 10,5 odsto u poređenju sa istim periodom prethodne godine, dok je uvoz robe imao vrednost od 15,46 milijardi evra ili za pet odsto manji nego u istom periodu prošle godine. Deficit izražen u dolarima iznosi 3,6 milijardi, što je smanjenje od 37,9 odsto u odnosu na isti period prethodne godine, dok izražen u evrima, on iznosi 3.387,7 miliona, što je smanjenje od 36,7 odsto u poređenju sa istim periodom prethodne godine. Pokrivenost uvoza izvozom je 78,1 odsto i veća je od pokrivenosti u istom periodu prethodne godine, kada je bila 67,1 odsto.
Posmatrano regionalno, najveće učešće u izvozu Srbije imao je Region Vojvodine (32, 6 odsto), sledi Beogradski region (24,5 odsto), Region Šumadije i Zapadne Srbije (20,6 odsto), Region Južne i Istočne Srbije (19,2 odsto), a oko 3,2 odsto izvoza je nerazvrstano po teritorijama.
Najveće učešće u uvozu Srbije imao je Beogradski region (42 odsto), slede Region Vojvodine (34,5 odsto), Region Šumadije i Zapadne Srbije (12,8 odsto), Region Južne i Istočne Srbije (8,4 odsto), a oko 2,3 odsto uvoza nije razvrstano po teritorijama.
U strukturi izvoza po nameni proizvoda najviše su zastupljeni proizvodi za reprodukciju, 63,1 odsto (8.234 miliona dolara), slede roba za široku potrošnju, 25,1 odsto (3.275,6) i oprema, 11,7 odsto (1.532,2).
U strukturi uvoza po nameni proizvoda najviše su zastupljeni proizvodi za reprodukciju, 57,9 odsto (9.665,6 mil. dolara), slede roba za široku potrošnju, 18,9 odsto (3.163,1), i oprema, 11,1 odsto (1851,5).
Spoljnotrgovinska robna razmena bila je najveća sa zemljama sa kojima Srbija ima potpisane sporazume o slobodnoj trgovini.
Prema podacima RZS-a spoljnotrgovinska robna razmena bila je najveća sa zemljama sa kojima Srbija ima potpisane sporazume o slobodnoj trgovini. Glavni spoljnotrgovinski partneri pojedinačno i u uvozi i u izvozu bila je Nemačka, i izvoz je bio oko 1.92 milijarde.dolara, dok je uvoz bio 2,14 milijardi.
U izvozu je na drugom mestu bila Bosna i Hercegovina, zatim Italija, Mađarska i Rumunija, dok je u uvozu glavni partner posle Nemačke bila Kina, Italija, Rusija i Turska.
Za mesec maj, na listi prvih pet proizvoda u izvozu, prvo mesto zauzima izvoz setova provodnika za avione, vozila i brodove (157 miliona dolara), drugo mesto pripada izvozu električne energije (102 miliona), a na trećem mestu je izvoz rude bakra i koncentrata, sa 85 mililiona. Sledi izvoz novih spoljnih guma za automobile, sa 58 miliona dolara i poslednje mesto pripada izvozu toplo valjanih proizvoda od gvožđa i čelika (kotur.), sa 57 miliona.
Lista prvih pet proizvoda u uvozu pokazuje da je sirova nafta (151 miliona dolara) naš prvi uvozni proizvod, drugi po značaju je uvoz prirodnog gasa (104 mililona. dolara), a na trećem mestu liste je uvoz lekova za maloprodaju (99 miliona dolara).
Posmatrano pojedinačno po zemljama, najveći suficit u razmeni ostvaren je sa zemljama iz okruženja: Crnom Gorom (izvoze se električna energija i lekovi za maloprodaju, a uvoze se najviše električna energija i sušeno meso), Bosnom i Hercegovinom (izvoze se najviše električna energija i gasna ulja, a uvozi se električna energija i koks i polukoks od kamenog uglja) i Severnom Makedonijom (izvoz električne energije i električnih provodnika, a uvozi se najviše električna energija i katalizatori na nosaču). Od ostalih zemalja ističe se i suficit sa Rumunijom, Slovačkom, Hrvatskom, Švedskom, Velikom Britanijom, Češkom, Bugarskom, Mađarskom, Moldavijom.
Najveći deficit javlja se u trgovini sa Kinom (zbog uvoza telefona za mrežu stanica i laptopova). Sledi deficit sa: Turskom, Ruskom Federacijom, Irakom, Italijom, Nemačkom, Belgijom, Austrijom, Holandijom, Indijom, Poljskom, Danskom, Grčkom, Španijom, Republikom Korejom, Slovenijom, Švajcarskom...
E. D. N.
