ДНЕВНИК ИСТРАЖУЈЕ Шта увозимо, а шта је оно што можемо да понудимо свету ЕВО У ЧЕМУ СМО НАЈКОНКУРЕТНИЈИ

Изражено у еврима, укупна спољнотрговинска робна размена Србије у периоду јануар-април 2023. била је 27.55 милијарди евра што је пораст од 1,2 одсто у односу на исти период prеthodnе године.

Земље чланице Европске уније чиниле су 60 одсто укупне размене. Према подацима РЗС, у периоду јануар-мај 2023, извезено је робе у вредности од 13,04 милијарди долара, што је раст од 8,3 одсто у односу на исти период prеthodnе године, док је увоз био 16,7 милијарди  долара, што је за 6,9 одсто мање него у истом периоду prеthodnе године. Извоз робе, изражен у еврима, у првих пет месеци имао је вредност од 12,08 милиона, што је раст од 10,5 одсто у поређењу са истим периодом prеthodnе године, док је увоз робе имао вредност од 15,46 милијарди евра или за пет одсто мањи него у истом периоду прошле године. Дефицит изражен у доларима износи 3,6 милијарди, што је смањење од 37,9 одсто у односу на исти период prеthodnе године, док изражен у еврима, он износи 3.387,7 милиона, што је смањење од 36,7 одсто у поређењу са истим периодом prеthodnе године. Покривеност увоза извозом је 78,1 одсто и већа је од покривености у истом периоду prеthodnе године, када је била 67,1 одсто.

Посматрано регионално, највеће учешће у извозу Србије имао је Регион Војводине (32, 6 одсто), следи Београдски регион (24,5 одсто), Регион Шумадије и Западне Србије (20,6 одсто), Регион Јужне и Источне Србије (19,2 одсто), а око 3,2 одсто извоза је неразврстано по територијама.

Највеће учешће у увозу Србије имао је Београдски регион (42 одсто), следе Регион Војводине (34,5 одсто), Регион Шумадије и Западне Србије (12,8 одсто), Регион Јужне и Источне Србије (8,4 одсто), а око 2,3 одсто увоза није разврстано по територијама.

У структури извоза по намени производа највише су заступљени производи за репродукцију, 63,1 одсто (8.234 милиона долара), следе роба за широку потрошњу, 25,1 одсто (3.275,6) и опрема, 11,7 одсто (1.532,2).

У структури увоза по намени производа највише су заступљени производи за репродукцију, 57,9 одсто (9.665,6 мил. долара), следе роба за широку потрошњу, 18,9 одсто (3.163,1), и опрема, 11,1 одсто (1851,5).

Спољнотрговинска робна размена била је највећа са земљама са којима Србија има потписане споразуме о слободној трговини.

Према подацима РЗС-а спољнотрговинска робна размена била је највећа са земљама са којима Србија има потписане споразуме о слободној трговини. Главни спољнотрговински партнери појединачно и у увози и у извозу била је Немачка, и извоз је био око 1.92  милијарде.долара, док је увоз био 2,14 милијарди.

У извозу је на другом месту била Босна и Херцеговина, затим Италија, Мађарска и Румунија, док је у увозу главни партнер после Немачке била Кина, Италија, Русија и Турска.

За месец мај, на листи првих пет производа у извозу, прво место заузима извоз сетова проводника за авионе, возила и бродове (157 милиона  долара), друго место припада извозу електричне енергије (102 милиона), а на трећем месту је извоз руде бакра и концентрата, са 85 милилиона. Следи извоз нових спољних гума за аутомобиле, са 58 милиона долара и последње место припада извозу топло ваљаних производа од гвожђа и челика (котур.), са 57 милиона.

Листа првих пет производа у увозу показује да је сирова нафта (151 милиона долара) наш први увозни производ, други по значају је увоз природног гаса (104 милилона. долара), а на трећем месту листе је увоз лекова за малопродају (99 милиона долара).

Посматрано појединачно по земљама, највећи суфицит у размени остварен је са земљама из окружења: Црном Гором (извозе се електрична енергија и лекови за малопродају, а увозе се највише електрична енергија и сушено месо), Босном и Херцеговином (извозе се највише електрична енергија и гасна уља, а увози се електрична енергија и кокс и полукокс од каменог угља) и Северном Македонијом (извоз електричне енергије и електричних проводника, а увози се највише електрична енергија и катализатори на носачу). Од осталих земаља истиче се и суфицит са Румунијом, Словачком, Хрватском, Шведском, Великом Британијом, Чешком, Бугарском, Мађарском, Молдавијом.

Највећи дефицит јавља се у трговини са Кином (због увоза телефона за мрежу станица и лаптопова). Следи дефицит са: Турском, Руском Федерацијом, Ираком, Италијом, Немачком, Белгијом, Аустријом, Холандијом, Индијом, Пољском, Данском, Грчком, Шпанијом, Републиком Корејом, Словенијом, Швајцарском...

Е. Д. Н.