PAORI DA NE ŽURE S PRODAJOM Oko koje CIFRE ZA OTKUP se lome koplja

Predsednica Zadružnog saveza Vojvodine Jelena Nestorov Bizonj rekla je da je svaka godina u poljoprivredi različita i da se nikada ne može predvedeti ni kakav će biti rod ni kolika će biti cena.

Tako ni ove godine, iako je žetva već počela, još se ne zna koliko će paori dobiti za svoju letinu. Zadružni savez Vojvodine je izračunao da proizvodnja pšenice ratare košta 166.498 dinara po hektaru i da bi kilogram pšenice trebalo da bude 33,3 dinara, pod uslovom da je rod pet tona po hektaru. To je daleko viša cena od one koja se sada nudi paorima.

Jelena Nestorov Bizonj pozvala je državu da zaštiti zemljoradnike, zemljoradničke zadruge i zadrugare tako što bi se sklopio sporazum sa bankama za dugoročno subvencionisanje kamata. Potrebno je i da Robne rezerve otkupe veće količine pšenice nego ranijih godina, jer nije dovoljno reagovati kupovinom količina koje ne mogu uticati na kretanje cena na tržištu. Takođe, potrebno je i da poljoprivrednici dobijaju subvencije za više površina. Sada država pomaže proizvodnju do najviše 20 hektara, što je malo, jer tu ne bi trebalo da budu nikakva ograničenja.

Privredna komora Vojvodine je učestvovala u organizaciji manifestacije “Žetveni dani 2023.”, a predsednik PKV Boško Vučurević je rekao da je i cena lanjske pšenice na početku žetve bila niska, a da je kasnije rasla. Zato treba čekati da se obavi žetva, da se rod uskladišti i da se tada vidi kako će tržište reagovati.

Vučurević je naglasio i da će na cenu pšenice na tržištu uticati i politički odnosi na globalnom nivou.

- U želji da imamo što bolju poljoprivredu Privredna komora Vojvodine treba da bude spona između pokrajinske i republičke vlade kako bi se izašlo u susret poljoprivrednicima, rekao predsednik PKV.

Samo u Vojvodini dvostruko više nego što nam treba

Kako se čulo na manifestaciji u Vojvodini je jesenas posejano oko 400.000 hektara pšenice, što je 15 posto više nego lane.

Očekuje se ukupan rod u Pokrajini od oko 2,2 miliona tona, a to je duplo više nego što su ukupne godišnje potrebe na nivou cele države.

Vučurević je istakao i da je problem kod izvoza transport našeg žita. Najveći deo izvoza je išao Dunavom preko luke Konstanca. Sada je ta luka pretrpana ukrajinskom robom, što nama otežava plasman na svetsku pijacu.

Pomoćnik Pokrajinskog sekretarijata za poljoprivredu Petar Samolovac kazao je da ove godine izdvojeno tri miliona evra za navodnjavanje, a da je interesovanje za zalivanje kod poljoprivrednika povećano za 50 posto u odnosu na prošlu godinu.

Na skupu je poručeno da je najvažnije da se obavi žetva u što kraćem roku. Važno je da se rod uskladišti, a posle kada se pšenica nađe u skladištima svaki poljoprivrednik će odlučivati, na osnovu svog nekog računa, kako će je i kada prodavati .

Z. Delić