Preventivnim merama sprečiti ŠIRENJE AFRIČKE KUGE SVINJA u Srbiji

Ona je u izjavi za Tanjug poručila da treba poštovati i sve druge mere  propisane u cilju suzbijanja širenja ove opasne i zarazne bolesti, kao i da će ministarstvo pojačati kontrolu primene mera.

"Kao što znamo, ta bolest se u Srbiji pojavila 2019. godine i od tada, kroz formiranje Nacionalnog kriznog centra, zatim regionalnih i lokalnih, do maksimalne uključenosti veterinarskih službi u sprečavanju širenja ove bolesti, na snazi su i primenjuju se sve mere. Ono što posebno otežava ovu situaciju, jeste što se ova bolest širi i na određene zemlje u regionu koje se graniče sa Srbijom", rekla je Golubovićeva.

Ona je naglasila da je afrička kuga svinja bolest sa kojojm se susreću i druge zemlje, EU i sveta.

Napomenula je afrička kuga svinja ne može da se prenese na čoveka i ne predstavlja opasnost za bezbednost i zdravlje ljudi.

"Ipak, sa druge strane, proizvodi velike ekonomske štete i posledice koje mogu da dovedu do kompletnog uništavanja stočnog fonda kada je uzgajanje ovih životinja u pitanju, što naravno za posledicu ima nestašicu ove vrste proizvoda na tržištu ili njeno značajno poskupljenje. Tako ovo nije samo stvar za veterinare i za odgajivače, nego je stvar koja u krajnjoj liniji može da pogodi i sve građane Srbije. Zato je važno da apelujemo na sve da se pridržavaju preventivinih mera", naglasila je Golubovićeva.

Preventivne mere se, pre svega, odnose na odgajivače svinja i podrazumevaju da u slučaju da primete bilo kakvu bolest kod životinje ili bilo kakvo ponašanje koje može da ukazuje na bolest, obaveste veterinarsku službu i preduzimaju mere, kao dezinfekciju odeće i obuće, postavljanje dezobarijera i druge, rekla je ona za Tanjug.

"Oni to uglavnom znaju, većinom su informisani na terenu, ali ono što je važno je da se tih preventivnih mera i pridržavaju. Da shvate ozbiljnost ove situacije i da na svoja gazdinstva ili farme ne puštaju one koji nisu sproveli ovakve mere. Pored toga što je bolest domaćih svinja, ova bolest je pre svega vezana i za divlje svinje, koje takođe mogu biti uzročnici daljeg prenosa, te se preventvne mere odnose i na lovce - dezinfekcija odeće, obuće, automobila u vreme boravka u šumi i nakon toga, da bi se sprečilo dalje širenje bolesti", poručila je Golubovićeva.

S obzirom da je situacija trenutno takva da postoji tendencija širenja, naglasila je Golubović, važno je pre svega preduzeti sve što je moguće u narednom periodu i Ministarstvo poljoprivrede, šumarstva i vodoprivrede značajno će pojačati sve vrste kontrola kako primene preventivnih, tako i drugih mera koje se odnose na ugroženo, zaraženo područje, ali tamo gde zaraze još uvek nema, kako bi se maksimalno sprečilo širenje ove bolesti.

Na sajtu Ministarstva poljoprivrede, šumarstva i vodoprivrede mogu se pronaći smernice i objašnjenje same bolesti, te se posebno navodi da lečenje nije moguće i da vakcina u smislu prevencije ne postoji.

Virus afričke kuge svinja ne predstavlja opasnost za druge vrste životinja i čoveka, a kod svinja se prenosi kontaktom zaraženih sa zdravim

svinjama, ishranom svinja pomijama u kojima ima kontaminiranih ostataka hrane, kontaminiranom hranom, vodom, zatim inficiranim krpeljima, odećom i obućom, kontaminiranim predmetima i opremom, kao i prevoznim sredstvima, stajnjakom, leševima uginulih i zaklanih životinja i glodarima i insektima.

U smernicama koje je, takođe, izdao Nacionalni centar za prevenciju i kontrolu afričke kuge svinja, kao simptomi navode se iznenadno uginuće jedne i više svinja, gubitak apetita, potištenost, povišena telesna temperatura do 42°C, krvarenja po koži (najčešće po ušima, njušci, repu, nogama, stomaku i bočnim stranama trupa), krvav proliv, pobačaji, nesigurnost u hodu, kao i otežano disanje, kašljanje i povraćanje.