EKSPERT ZA TITANIK, avanturista, izvršni direktor, OTAC I SIN POGINULI U IMPLOZIJI

 Britanski biznismen Hamiš Harding je živeo u Dubaiju u Ujedinjenim Arapskim Emiratima. "Action Aviation", kompanija za posredovanje u avionima u kojoj je Harding bio predsednik, navela je da je on bio jedan od stručnjaka za misiju, koji je platio odlazak na ekspediciju.

 Harding je bio milijarder avanturista koji je držao tri Ginisova svetska rekorda, uključujući najduže trajanje na punoj dubini okeana na brodu sa posadom. U martu 2021. on i istraživač okeana Viktor Veskovo zaronili su na najnižu dubinu Marijanskog rova. U junu 2022. otišao je u svemir na raketi New Shepard kompanije "Blue Origin".

 U objavi na Fejsbuku u subotu, Harding je rekao da je „ponosan“ što je deo misije.

 „Zbog najgore zime u Njufaundlendu u poslednjih 40 godina, ova misija će verovatno biti prva i jedina misija na Titaniku 2023. godine“, objavio je on. „Prozor za vremenske prilike se upravo otvorio i mi ćemo pokušati da zaronimo u nedelju“, dodao je.

Otac i sin Šahzada i Suleman Davud bili su članovi jedne od najistaknutijih pakistanskih porodica. Njihova porodica je u izjavi rekla da su obojica bili na brodu.

 Njihova firma, "Davood Hercules Corp.", sa sedištem u Karačiju, bavi se poljoprivredom, petrohemijom i telekomunikacionom infrastrukturom.

 Šahzada Davud je takođe bio u odboru poverenika kalifornijskog SETI instituta koji traga za vanzemaljskom inteligencijom. Davudovi su živeli u Velikoj Britaniji, navodi SETI.

 Šahzada Davud je takođe bio član Globalnog savetodavnog odbora u dobrotvornoj fondaciji, koji je osnovao britanski kralj Čarls III da bi se bavio nezaposlenošću mladih. Diplomirao je na Univerzitetu Bakingem u Ujedinjenom Kraljevstvu i Univerzitetu Filadelfija (sada Univerzitet Tomas Džeferson) u SAD.

Pol Anri Nargole je bio bivši oficir francuske mornarice koji je smatran stručnjakom za Titanik nakon višestrukih putovanja do olupine tokom nekoliko decenija. Bio je direktor podvodnog istraživanja za E/M Group i RMS Titanic Inc., izvršio je 37 ronjenja do olupine i nadgledao je pronalaženje 5.000 artefakata.

 Bio je vođa ekspedicije na tehnološki najnaprednijem zaronu na Titanik 2010. godine, koji je koristio sonar visoke rezolucije i 3D optičko snimanje na Titanikovom pramcu i krmi, kao i na polju krhotina.

 Dok je bio u Francuskom institutu za istraživanje i eksploataciju mora, vodio je prvu ekspediciju za oporavak na Titaniku 1987. godine.

Ekspediciju Titana organizovala je kompanija Oušn Gejt Ekspedišn, što je bilo treće takvo putovanje do olupina Titanika, koji je udario u santu leda i potonuo 1912. godine, kada je preživelo samo oko 700 od otprilike 2.200 putnika i članova posade.

 Stokton Raš je osnovao Oušn Gejt 2009. godine kako bi obezbedio podmornice sa posadom za podvodne istraživače, navodi se na veb stranici kompanije. Raš je bio pilot Titana.

Privatna kompanija sa sedištem u Vašingtonu počela je da dovodi turiste na Titanik 2021. godine kao deo svojih napora da zabeleži sporo propadanje olupine.

U intervjuu za CBS njuz prošle godine, Raš je branio bezbednost svoje podmornice, ali je rekao da ništa nije bez rizika.

On je postao najmlađi pilot na svetu sa 19 godina 1981. godine, a na koledžu je upravljao komercijalnim avionima, prema biografiji njegove kompanije.

Pridružio se kompaniji McDonnell Douglas Corp. 1984. kao inženjer za testiranje letenja. Tokom proteklih 20 godina, nadgledao je razvoj više uspešnih poduhvata u oblasti intelektualne svojine.

Američka obalska straža je danas saopštila da nema preživelih nakon katastrofalne implozije duboko u severnom Atlantiku, prenosi Asošijeted pres.

 Potraga za podmornicom i njenim putnicima, kao i bilo kakvim tragovima koji bi objasnili šta se dogodilo pod vodom, bila je u toku nakon što je dubokomorski robot pronašao krhotine u blizini olupine Titanika.

 Prijavljeno je da je Titan kasnio u nedelju uveče, oko 700 kilometara južno od Sent Džonsa u Njufaundlendu, prema kanadskom Zajedničkom spasilačkom centru za koordinaciju, što je podstaklo očajničke međunarodne spasilačke napore. Spasioci su se borili protiv vremena jer se strahovalo da bi zalihe kiseonika mogle da nestanu do četvrtka oko 6 sati ujutro.