NAŠI SUGRAĐANI Ljiljana Maksimović pravi RUKOTVORINE PO BAKINIM RECEPTIMA
Ljiljana Maksimović jedna je od novosadskih kreativki, ali i preduzetnica, koju tradicionalno srećemo na raznim manifestacijama, a još je interesantnija činjenica da pravi i prodaje potpuno različite stvari – nakit i domaće proizvode.
Završila je Elektrotehničku školu, međutim, životne okolnosti uticale su na to da se vrati u rodno mesto, gde je otvorila svoju radnju indijske garderobe, bižuterije, prekrivača i slično. Firme počinju da se zatvaraju, pa je i njenu prodavnicu zadesila ista sudbina. Odlazi u Novi Sad i snalazi se.
Od Elektrotehničke škole do stvaranja nakita i sklonosti ka indijskim motivima, otkud ta struka, a takva kreativnost?
– Uvek sam nešto pravila, heklala, štrikala i eksperimentisala. Tako je bilo i kad je reč o kulinarskim sposobnostima, uvek nešto novo, neki začin... Ali nakit mi je zanimljiv, bezbroj kombinacija, a svaka žena voli svoj komad, poseban. Radim sa kristalima i cirkonima, a u poslednje vreme i sa kožom, jer ona pruža velike mogućnosti: sečeš, praviš različite oblike, slažeš boje.
Kako ste, pored nakita, počeli da pravite domaće proizvode?
– Pravim sirupe i likere po starim bakinim i maminim receptima. Uglavnom su od lekovitog bilja: divlje nane, matičnjaka, zove, bagrema, mente, lipe, hajdučke trave, limuna... Ljudi znaju da sve bilje i voće berem u prirodi, na Fruškoj gori, recimo, i da je sve čisto. Počela sam da pravim i starinske kolače, oni vraćaju u detinjstvo.
Da li je, po vašem mišljenju, žensko preduzetništvo zaživelo?
– Naravno, zaživelo je, dosta se podrške pruža ženama da nešto stvaraju i rade, a i država daje različite subvencije za samozapošljavanje. Ja sam za sada sve postigla samostalno, ali nije isključena mogućnost da konkurišem za neki novac da bih otvorila nešto svoje. Trudim se u svemu što radim ljudi konstatuju da sam uvek dobro raspoložena i nasmejana, pa idemo dalje...
B. Pavković