REZON: Srbija mora na izbore na svim nivoima!

Piše: Milorad Bojović

Svi žele da ih imaju u svom timu. Oni su odgovorni i za uspeh i za neuspeh. Stranke sa slabom podrškom birača svoje debakle opravdavaju time da nemaju para da plate usluge pi-ar stručnjaka, istovremeno tvrdeći da stranke koje pobeđuju na izborima to čine samo zahvaljujući čarobnjaštvu pi-ar savetnika.

Oni veruju da je ekspert za pi-ar Merlin savremene politike koji čarolijom rešava ono što kandidati ne mogu da ostvare svojim pregnućem.

Može se reći da je Sokrat bio prvi politički pi-ar. Prvi politički savetnik. Od goreg je pravio bolje. Bavio se brendingom i ribrendingom. I bio je žrtva spinovanja. Budući da je smetao jednoj političkoj grupaciji koja nije imala snagu da ga pobedi regularnim sredstvima, Sokrata su lažno optužili da ugrožava demokratske vrednosti. Demokrata Anit, mladi i nepoznati pesnik Melet, i Likon, nepoznati govornik, obznanili su narodu da Sokrat ne poštuje iste vrednosti kao oni. Da veruje u nove bogove. Da ima svoje sledbenike koje uči da je novo bolje od starog.

Vučić 11 godina tvrdi da je njegova politika otvaranja fabrika, otvaranja radnih mesta, povećavanja plata i penzija, bolja od stare politike zatvaranja fabrika i gašenja radnih mesta, i da zato ima ogromnu podršku naroda. S druge strane, opozicija 11 godina tvrdi da je zemlja pod Vučićem pred ekonomskim kolapsom. Da su nam finansije u fazi raspadanja. Da smo bankrotirali. Međutim, spin je koristan samo ukoliko je zasnovan na istini. U suprotnom ojačava onog protiv kog je uperen. Tako je opozicija neistinama o ekonomiji pomagala Vučiću da postane još jači i još popularniji. Sad šire spin da Vučić donosi pogrešne političke odluke jer je ostao bez savetnika iz Izraela, pravog pi-ar čarobnjaka, koji mu je 11 godina donosio pobede. Kao i obično reč je o spinu i neobičnoj kratkovidosti. Svako ko politiku prati od uvođenja višestranačja zna da je Vučić samom sebi pi-ar. Da je vodio sve kampanje radikala i naprednjaka. Da je poslednjih 30 godina jedini političar čiji rejting neprestano raste. Zato će protesti „Srbija protiv nasilja„, koje navodno organizuju i na kojima govore nepoznati mladi entuzijasti, imati isti rezultat kao i svi prethodni - nisu zasnovani na realnim mogućnostima.

Užasni zločini u OŠ „Vladislav Ribnikar„ i selima Dubona i Malo Orašje, morali su da predstavljaju tačku ujedinjenja. Umesto toga iskorišćeni su kao klica novog razdora, iako se racionalnom analizom ne može doći do zaključka da bi bilo koja druga politička kombinacija na vlasti mogla da ih predupredi i spreči. U suprotnom se može postaviti pitanje, kako su se dogodili silni masovni zločini između 2000. i 2012. godine, ako je Srbija pre Vučića bila uređena demokratija, u kojoj je sve vrvelo od kulture, pristojnosti i dobronametnosti? Ali, izricanje takvih političkih optužnica može biti zasnovano samo na nepristojnosti i na lošoj nameri.

Kada je Yory Buš mlađi izabran za predsednika SAD, u inauguracijskom govoru je izneo nekoliko zanimljivih tvrdnji. Rekao je da javni interes zavisi od privatnog karaktera, od građanske dužnosti, porodičnih veza i poštenja.

- Kao što je rekao svetac našeg vremena, svaki dan smo pozvani da „činimo

male stvari s velikom ljubavlju„. Najvažnije zadatke demokratije obavljaju svi - rekao je Buš.

Tvrdeći suprotno Vučićevi protivnici ne sude njemu! Njihov optuženi su demokratija, ljudska prava i slobode. Evo dokaza. Ne gasi Vučić medije. Njegovi protivnici to traže! Oni se digli pobunu protiv slobode medija, pod izgovorom da se bore protiv rijaliti programa, koji je tokom njihovog cvetanja demokratije uvezen kao baklja slobode. Njegovi tadašnji apostoli danas ga raspinju kao vrhovnu jeres. Zašto to rade? Da bi se pod plaštom tobožnje borbe za pristojnost govorilo o efemernom, a ne o suštini. A suština je da je u Srbiji nekultura postala dominantan obrazac ponašanja zato što su posle petokotobarske revolucije tendenciozno gašene i devalvirane sve instuticije pristojnosti. Ugašena je privreda koja je finansirala kulturu. Ugašena su ili marginalizovana sva kulturno-umetnička društva, domovi kulture, bioskopi, amaterska pozorišta, književni časopisi, književni festivali. Bujali su samo vašari koji slave i promovišu konzumerizam. Ugašene su sve izdavačke kuće. Naša deca uče iz uybenika koje pišu stranci. Naša deca uče po obrazovnim modelima koje su pisali stranci. Nekritički su doneti loši zakoni o porodici i obrazovanju koji su propisali da je novac jedina mera znanja. Doneti su zakoni kojima su državu primorali da izađe iz vlasničke strukture u medijima. Time je stvoren okvir da informisanje postane konzumeristička roba liberalnog kapitalizma sa svim njegovim opskurnim i užasnim devijacijama. Tako su Srbijom zagospodarile nove insignije uspeha, četiri N filozofije konzumerizma: novac, neobrazovanost, neodgovornost, nasilje, i četiri neoliberalna S: seks, suze, strah i smrt.

Karl H. Najtingejl, američki univerzitetski profesor, sproveo je istraživanje na osnovu kog je zaključio da su deca  podložna potrošačkom društvu koje profitira na njihovoj ranjivosti. Da postaju fanatični poklonici skupih marki, zlatnih lanaca i luksuznih automobila. Dovoljno je pogledati šta u Srbiji promovišu IĐ TV, Urban Trace, Crime investigation, Netflidž...

Tranzicija u neoliberalnu površnost i nekulturu urađena je perfidno, kroz nametnuti stav da je sve što dolazi iz Amerike i Evropske unije vrhunsko i da je svako ko se tome protivi demon zatucanosti. I mada su tranizcijski zakoni doneli loše rezultate na svim poljima, nisu mogli da budu izmenjeni, jer se nivo distignutih demokratskih normi teško može smanjivati.

Pitam se da li bi borci za pristojnost podržali izmene zakona o obrazovanju i porodici, da roditelji i prosvetni radnici nazad dobiju pravednu snagu vaspitanja koja im je oduzeta? Da li bi podržali izmene Zakona o elektronskim medijima, tako da filmovi i muzički kanali koji promovišu novac, neobrazovanost, neodgovornost, nasilje, seks, strah, smrt i suze, budu nedostupni, zaključani kao neodgovarajući, opasni sadržaj, kao pornografija? Da li bi podržali izmene zakona o izdavaštvu, kako bismo u uybenike vratili dobrotu, uljudnost i saosećajnost? Ili će oni koji su liberalnom kapitalizmu širom otvorili vrata Srbije, nastaviti da insistiraju da političari uređuju i zabranjuje medije? Da kapitalizam, koji su uspostavili, zamenimo komunizmom? Tako dokazuju da je Markus Li Hansen bio u pravu kad je tvrdio da postoji princip interesa treće generacije - da unuk želi da se seća onog što sin hoće da zaboravi. Opozicioni povratak u komunizam potvrđuje to pravilo.

Neće tako nauditi Vučiću. Već sebi. Varaju se ako misle da će time što na protestima traže sebičnu političku korist zadobiti poverenje građana koji protestuju, i pridobiti one koji smatraju da se političke razlike ne rešavaju na protestima nego na izborima. Šta će opozicini lideri uraditi kad 2,3 miliona građana koji misle drugačije podrži ideju da se izađe na prevremene izbore? Čime će ih prinuditi da ne glasaju za Vučića? Čime će ih primorati da se odreknu empirijskih argumenata da opozicija nudi politiku koja bi zemlju ponovo, kao pre 20 godina, dala u koncesiju tajkunima i strancima i koja bi im ponovo oduzela šansu da pristojno žive od svog rada? Hoće li rizikovati opasniji put? Hoće li pokušati da ih silom spreče u tome? Hoće li pokušati da ih prinude da se odreknu svojih i prihvate tuđa politička uverenja?

Ako misle da će popraviti Srbiju time što druge sprečavaju da slobodno veruju u svoj razum, i ispovedaju svoju političku volju - greše. Plemenitost ne počiva na prisiljavanju i ponižavanju drugih već na popravljanju sebe. Dobronamernost nije politička fraza. Nije spin kojim se ostvaruje politička korist. To je odlučnost da se čovek odrekne arogancije i sve ljude uvaži s dužnim poštovanjem. Dostojanstvo nije piklič nadmenog prezrenja, već iskreni osmeh čestitog srca. Da bi to dokazala Srbija mora na nove izbore. Na svim nivoima!

Autor je stručnjak za odnose s javnošću i narodni poslanik