SMANJENA KREDITNA AKTIVNOST BANAKA Građani SVE OPREZNIJE pozajmljuju pare
Građani sve opreznije pozajmljuju pare od banaka, a slično je i s privredom. Kreditna aktivnost banaka u prvom tromesečju ove godine je, posmatrano na međugodišnjem nivou, nastavila da usporava, navodi se u analizi trendova u kreditnoj aktivnosti u ovom periodu Narodne banke Srbije (NBS).
Iz NBS ističu da je do ovakvog kretanja došlo pod uticajem visoke baze iz prethodne godine, dospeća kredita iz garantnih šema i viših kamatnih stopa u uslovima restriktivnih monetarnih politika Narodne banke i Evropske centralne banke. Što se tiče kredita stanovništvu, međugodišnji rast ovih kredita dodatno je usporio na 4,4 odsto u martu, sa 6,3 odsto krajem 2022. godine, čemu su, kako navode iz centralne banke, doprineli niža tražnja za kreditima zbog rasta kamatnih stopa i efekti visoke baze iz prethodne godine. Nominalno posmatrano, krediti stanovništvu u martu su iznosili 1.448,3 milijarde dinara (oko 12,2 milijarde evra), što čini 46,8 odsto kreditnih potraživanja banaka od nemonetarnog sektora, odnosno 19,8 odsto bruto domaćeg proizvoda (BDP).
Tokom prvog kvartala, krediti stanovništvu smanjeni su za 0,8 milijardi dinara ili za 0,1 odsto. Posmatrano po namenama, smanjena su potraživanja od građana po osnovu nekategorisanih kredita 1,7 milijardi dinara, kao i gotovinskih 0,6 milijardi i potrošačkih kredita 0,1 milijardu dinara.
Učešće problematičnih kredita u ukupnim kreditima stanovništvu u martu je iznosilo 4,1 odsto, što je za 0,1 procentnih poena više nego na kraju prošle godine.
Posmatrano po namenama, u odnosu na kraj 2022., učešće problematičnih stambenih kredita nije promenjeno, za minusni saldo po tekućim računima bilo je niže za 0,5 procentnih poena, dok je povećano za kreditne kartice, gotovinske i potrošačke kredite.
Za razliku od njih, stambeni krediti su povećani za 1,4 milijarde dinara, njihov međugodišnji rast u martu iznosio je 8 odsto pa je učešće stambenih kredita u ukupnim kreditima stanovništvu u prvom kvartalu povećano za 0,1 procentni poen na 40,4 odsto u martu, dok je učešće gotovinskih kredita, 43,7 odsto, bilo isto kao krajem 2022. godine.
Krediti privredi su nastavili da usporavaju međugodišnji rast tokom prvog kvartala na dva odsto u martu, sa 7,1 odsto u decembru prošle godine i u prva tri meseca su smanjeni za 12,5 milijardi dinara, ili za 0,8 odsto. Posmatrano po namenama, u prvom tromesečju najviše su smanjeni investicioni krediti, 6,5 milijardi dinara, slede krediti za likvidnost i obrtna sredstva i nekategorisani krediti, sa smanjenjem od po 3,6 milijardi dinara.
Kada je reč o problematičnim kreditima, njihovo učešće u ukupnim kreditima privredi se u martu spustilo na novi minimum od dva odsto, što je za 0,1 procentnih poena niže nego krajem 2022. godine.
Inače, kada su građani u pitanju, prema dostupnim podacima, na nove dinarske kredite, a to su mahom oni gotovinski, kamate banaka se kreću nešto iznad 13 odsto u proseku. Poređenja radi, u septembru 2021. godine kamata na iste takve pozajmice bila je oko oko 8,5 odsto u proseku na godišnjem nivou.
D. Mlađenović