U slavna doba Karlovčani i na balu povodom imendana kneza Mihaila

Razlog za pretpostavku da je to tačno pružaju tri dokumenta koja se čuvaju u Arhivu SANU u Sremskim Karlovcima. Reč je o pozivnici, telegramu i pismu koje je tadašnja varoš Beograd uputila „slavnoj i poštovanoj opštini“ karlovačkoj.

U pismu koje je pisano tri dana pred knežev imendan, Aranđelovdan, se navodi, kako kaže upravnik Arhiva SANU dr Žarko Dimić, da se organizuje bal „u čast imendana njegove svetlosti gospodara i kneza srbskoga Mihaila M.

Obrenovića III, 8. novembra 1963. godine, s početkom u 7 sati uveče, u sali kod „Srbske krune“. Kao „poštovanoj susednoj opštini“, beogradska varoš upućuje poziv karlovačkoj da pošalje barem četiri tamošnja građanina sa familijama. U telegramu koji je nakon pozivnog pisma stigao u Karlovce, dupliran je broj zvanica.

– Koliko su Sremski Karlovci bili uvaženi i slavni ne samo kao varoš u kojoj je proglašena Srpska Vojvodina i sedište srpskog patrijarha, nego i zbog stanovništva, uglednih intelektualaca, trgovaca, profesora, sveštenstva, pokazuje i ovaj slučaj – kaže Dimić. – U čast obeležavanja imendana i godišnjice kneza Mihaila Obrenovića, varoš beogradska i gradonačelnik Beograda pozivaju četvoro uglednih Karlovčana na svečani bal koji će se održati u Srpskoj kruni u 19 sati. Karlovčani koje je vlast odredila, morali su pre svega znati plesati, biti ugledna gospoda, čestito i lepo odeveni. Pokazuje ovaj poziv na bal još nešto. Ne treba smetnuti s uma da se radi o dve države u to doba. Karlovci su bili u Habzburškoj monarhiji, a Knjaževina Srbija je bila nezavisna država na neki način. To znači da Karlovcima iz druge države stiže poziv da učestvuju na jednom takvom događaju.

Sve se to, napominje Dimić, odvija pod blagoslovom kneza Mihaila čiji pogled je stalno bio usmeren ka Srpskoj Vojvodini i srpskom narodu preko, gde se stvarala inteligencija, i kasnije srpsko školstvo, prosveta, kultura.

– Kraj 18. i ceo 19. vek su bili vreme slave ove varošice. To se danas zaboravlja. Ovo je dokaz  koliko su Karlovci bili značajni nekad. Ne znamo ko su ti koji su bili na balu. Kasnije je poslat i telegram u kome je istaknut zahtev da se poveća broj zvanica na osam – kaže Dimić.

Da su Karlovčani prisustvovali pomenutom balu, potvrđuje tadašnji novosadski list „Srbski dnevnik“ pišući o događaju. Najpre je novosadska javnost obaveštena da će imendanu prisustvovati te godine i okolne srpske opštine u Austriji poput Novog Sada, Zemuna, te da će Srpsku Atinu predstavljati senator Polzović i inspektor Kosta Radulović, kao i još neki drugi građani.

Dva dana posle, novine donose vest s događaja u kojoj se navodi da je „delegacija bila svojski i bratski dočekana“. Slavlje je održano u subotu i trajalo gotovo sat. U tekstu se dalje napominje da je osim novosadske i zemunske, i karlovačka opština imala predstavnike i da su to bili prota Nikolić i Baltović. Na balu su bili sam knez Mihailo Obrenović, ministri i svi konzuli osim austrijskog.

Zorica Milosavljević