Biciklom kroz Vojvodinu: Stejanovci
STEJANOVCI: Nastavljam ravnim Sremom od Pavlovaca ka Stejanovcima i pre ulaza u selo nailazim na spomen-obeležje „Most razmene”.
Podignuto je kao znak sećanja na razmenu zarobljenih Nemaca za partizane i političke radnike 2. septembra 1943. Tada je Vukašin Bivolarević Volf razmenio 28 nemačkih vojnika, za 64 partizana. Razmena se odigrala na mestu zvanom Kurdin, na oko trideset metara od mosta. Ovim događajem kada je po prvi put do tada izvršena razmena u narodnooslobodilačkom ratu, nemačke okupacione snage su i zvanično priznale partizanski pokret kao ravnopravnog učesnika u sukobu. Spomen obeležje je uredno održavano i ispred njega stoji skoro postavljen venac.
Ako biciklom ulazite u Stejanovce napašće vas tri prilično uporna i agresnivna psa. Mene su i dočekali i ispratili, jedva sam ih se rešio. U selu se, izgleda nekada jako vodilo računa o tačnom vremenu pa na jednoj kući pored ulazne kapije još uvek stoji sat koji je prestao da radi jednog davnog dana u pola dvanaest, a i sama kuća se čini napuštenom. Isti je slučaj sa zgradom Doma kulture na kojoj se takođe nalazi sat koji isto ne radi. Na fasadi Doma kulture je i tabla sa imenima 187 meštana poginulih u Drugom svetskom ratu. Velika brojka za ovako malo selo, koje se slično Pavlovcima, očigledno nikada nije potpuno oporavilo od tog vremena.
U Stejanovcima živi i Stanislav Ratković Nane, širom Srema a i izvan njega čuveni golubar. Sa svojim pomeranskim gušanima svake godine ide na bar desetak takmičenja, sa kojih se bez pehara, ili bar diplome, ne vraćaju. Njihov aristokratski izgled traži mnogo ulaganja a njihova se jaja, poput kukavičjih, podmeću u gnezda običnih golubova koji su mnogo brižniji roditelji. U Stejanovcima sam video i dvojicu momaka kako teraju konjsku zapregu, scena dosta retka u današnje vreme.
Manastir Stejanovci postojao je nekada na Fruškoj gori, nazvan po ovom selu, pored kojeg se najverovatnije nalazio. Zabeležen je u turskom defteru iz 1546. gde se kaže da je plaćao na ime poreza 100 akči, što kazuje da je reč o srednje razvijenom manastiru, da bi u narednom turskom popisu plaćao je 300 akči feudalnih dažbina. U istorijskom periodu od 1566. do 1567. godine spominje se i pod imenom Manastir Sv. Đorđa.
Meštani se uglavnom bave poljoprivredom ali kako je u poslednje vreme otvoreno dosta fabrika u Rumi oko 40 odsto stanovništva radi u tim kompanijama. Stejanovci su jedno od onih sela "kroze koje se ne prolazi" što je hendikep ali i prednost. Obližnji Veliki Radinci nisu mnogo veći, ali im ta prolaznost daje više mogućnosti za privredu i trgovinu.
Selo ima tri prodavnice, ambulantu koja radi utorkom i četvrkom, vrtić i osnovnu školu do četvrtog razreda. U planu je i otvaranje apoteke.
U samom centru sela postoji jedna velika lipa koja svakog juna meštane daruje svojim mirisnim cvetom.
Srpska pravoslavna Crkva Prenosa moštiju Svetog Nikole u Stejanovcima podignuta je 1774. Rezbareni višespratni ikonostas potiče iz 1801. i delo je karlovačkog drvorezbara Marka Vujatovića. Na ikonostasu preovlađuju biljni motivi vinove loze sa grožđem, klasje, hrastovo lišće sa žirom i ruže. Ikone su prvobitno bile naručene od Jakova Orfelina 1803. On je, međutim, umro veoma brzo po zaključenju ugovora sa Crkvenom opštinom, pa se – sudeći prema likovnom rukopisu – ikone pripisuju Arsi Teodoroviću. Petar Čortanović je 1846. obnovio ikonostas i živopisao unutrašnjost crkve. Kada sam ja bio u nedelju predveče, porta crkve je bila zaključana kao i kapija Parohijskog doma.
"Prvi glas Srema" i "Đeram" - čuvari tradicije!
Ovdašnji Dom kulture nekada je bio epicentar seoskog života. Tu su se dešavali koncerti, igranke, priredbe… Na njih još uvek podsećaju dve manifestacije koje su preživele do danas. „Prvi glas Srema“ je tradicionalno takmičenje pevača amatera. Bilo je tu svega: od onih koji bi glasom oduvali Tomu Zdravkovića, Cuneta i Tozovca pa do onih za kojima bi plakali današnji televizijski rijaliti programi. A uz sve to idu – izbor za najšarmantniju Sremicu i kuvanje paprikaša u kotliću! Druga čuvena seoska manifestacija je “Deca čuvari tradicije – Đeram” u organizaciji KUD-a „Stevan Petrović Brile”. Ovo društvo je danas nešto kao „čuvar vatre“ onog "starog seoskog života". Vode ga Mile Beronja i Sanja Mijatović. Formalno su predsednik i zamenik predsednika KUD-a, a zapravo su i koreograf, odnosno igračica u folklornom ansamblu. „Brile“ okuplja njih šezdesetak i neverovatno su aktivni za ovako malo selo. Nedavno su bili devet dana u Nemačkoj potom su imali i nastupe u Hrvatskoj. Poseduju i sopstvene nošnje, redovno se sastaju. Po pravilu, kulturno-umetnička društva iz grada prave sekcije na selu – ovde je obrnuto. „Brile“ ima svoju sekciju u Rumi koja je opštinsko središte kojem pripadaju Stejanovci.
U glavnoj ulici koja vodi iz jednog od dva ulaza u selo prema crkvi nailazim na prizor koji se retko sreće. Svašta sam video obilazeći Vojvodinu na biciklu ali kuća Dušana Alanovića je nešto što nećete videti u drugim mestima. Domaćin je naime u celom dvorištu postavio više desetina ogromnih panoa sa svojim i fotografijama svoje pokojne supruge.
Ispred te kuće srećem starinu Stevana Mirkovića, "Isto kao onaj general", šali se. Rođen je 1943. Otac mu je bio u logoru u Austriji kada se on rodio. Kaže da je proveo dobar deo života u siromaštvu, vozio traktor bez kabine po vetru, kiši i suncu od svoje 15 godine... Da nije izbeglica selo bi se ugasilo, kaže, one su malo popravile prosek staračkim domaćinstvima ali i njihova deca kada porastu odlaze i ne vraćaju se.
Na izlasku iz Stejanovaca ka Bešenovu put mi je preseklo stado ovaca koje je predvođeno pastirom i terano pulinom očigledno uhodano prešlo cestu i izgubilo se ispod brežuljka.
Tekst i foto: Robert Čoban
