U Novom Sadu evidentirano čak 178 objekata za igre na sreću

Brojke takođe pokazuju da je problem patološkog kockanja sve zastupljeniji u čitavoj državi.

Ovakvi lokali nude korisnicima klasične oblike sportskog klađenja i prognoze, ali najčeće su tu i slot aparati, ruleti, tombole i brojni drugi aparati koji na prvi pogled ne zahtevaju veliki novčani ulog, sa čime se primamljuju mnogi korisnici, ali po pravilu uvlače svoje korisnike u neprestani krug sve većeg trošenja i zavisnosti.

Na teritoriji grada Novog Sada, po zvaničnim podacima iz elektronskog registra za sreću, evidentirano je 178 objekata koji posluju u ovoj delatnosti. Od ukupnog broja, 14 lokala poseduju dozvolu da rade isključivo kao kladionice za sportsku prognozu, 36 posluju kao kockarnice koje imaju isključivo automate i rulet, a velika većina, čak 128, nudi obe vida ovakve „zabave”. Značajan broj ovakvih lokala se nalazi i u prigradskim mestima pored Novog Sada: Futog (5), Petrovaradin (8), Sremska Kamenica (3), Veternik (5), Rumenka (2), Kovilj (4), Bukovac (2), Kać (3). Po uredbi zakona iz 2020. udaljenost između dve kockarnice ne sme da bude manja od 100 metara, ali objekti otvoreni pre toga nisu morali da ispunjavaju takav zahtev, te su primeri kladionica koje su jedna do druge brojni u našem gradu (Bulevar Oslobođenja, Bulevar Evrope…). Kada je u pitanju udaljenost od škola, ta distanca iznosi 200 metara, i više se poštuje u praksi jer su dozvole za rad u suprotnom nemoguće, ali stručnjaci ističu da ni ova razdaljina nije dovoljna jer učenici na putu do škole u većini slučajeva moraju proći pored makar jedne kockarnice.

Patološko kockanje se smatra najbrže rastućom bolešću mentalnog zdravlja u svetu, a psihoterapeutkinja iz SOS centra za lečenje i prevenciju patološkog kockanja, Jelena Manojlović, za „Dnevnik” kaže da je ova zavisnost u rangu one koju stvara droga.

– Iako spada u grupu nehemijskih zavisnosti, kockanje menja dopaminske receptore u mozgu. Patološko kockanje izaziva lučenje ogromnih količine adrenalina koji povećava nivo dopamina u mozgu, te se osoba navikava na takvu količinu dopamina, hormona sreće. Osoba nastavlja da se kocka da bi taj nivo održavala, da bi se i dalje osećala zadovoljno i dobro – kaže Jelena Manojlović.

Reklamiranje i promovisanje ovakvih objekata je takođe problematična stavka vezana za njihovo postojanje i poslovanje. Jelena Manojlović ističe da se sve više mladih osoba između 18 i 25 godina nalazi u problemu sa kockanjem, i da su oni najugroženiji kada je reklamiranje ovakvih lokala u pitanju.

– Kockarnice i kladionice se promovišu kao mesta dobre zabave, sa mogućnošću brze zarade. Ugledne ličnosti koje ta mesta promovišu mladima pružaju lažnu sliku i nadu o mogućnosti velikih dobitaka i brzih para. Deca uče po modelu, pa ako neka poznata, njima omiljena ličnost, poput sportiste ili glumca, propagira to kao dobru stvar, oni će to tako percipirati. Problem je što mladi ponekad i dobijaju novac na kladionici, te im to dodatno potvrđuje iskrivljeno uverenje da će oni da se obogate kockom, nesvesni da ulaze u začarni krug zavisnosti – objašnjava naša sagovornica.

Iako je klađenje zakonom zabranjeno za maloletnike, oni nalaze načine da se klade i da igraju neku od igara na sreću. Često se mogu primeti redovi dece ispred kladionica koji čekaju da neko izađe ili uđe u objekat i da im „samo uplati tiket”. Osim toga, ekspanzija onlajn klađenja je dovela do toga da maloletni mogu krišom, na lične podatke nekog starijeg iz porodice, otvore račun u nekoj od kockarnica, te da uplaćuju novac i tako igraju bez potrebe da odlaze u kladionice. Stručnjaci upozoravaju da je ovo još problematičniji vid kockanja jer tako pare postaju „virtuelne”, na računu, te se lakše gubi svest o količini novca koji se troši i uplaćuje u te svrhe.

Aleksandar Pandžić