У Новом Саду евидентирано чак 178 објеката за игре на срећу

Бројке такође показују да је проблем патолошког коцкања све заступљенији у читавој држави.

Овакви локали нуде корисницима класичне облике спортског клађења и прогнозе, али најчеће су ту и слот апарати, рулети, томболе и бројни други апарати који на први поглед не захтевају велики новчани улог, са чиме се примамљују многи корисници, али по правилу увлаче своје кориснике у непрестани круг све већег трошења и зависности.

На територији града Новог Сада, по званичним подацима из електронског регистра за срећу, евидентирано је 178 објеката који послују у овој делатности. Од укупног броја, 14 локала поседују дозволу да раде искључиво као кладионице за спортску прогнозу, 36 послују као коцкарнице које имају искључиво аутомате и рулет, а велика већина, чак 128, нуди обе вида овакве „забаве”. Значајан број оваквих локала се налази и у приградским местима поред Новог Сада: Футог (5), Петроварадин (8), Сремска Каменица (3), Ветерник (5), Руменка (2), Ковиљ (4), Буковац (2), Каћ (3). По уредби закона из 2020. удаљеност између две коцкарнице не сме да буде мања од 100 метара, али објекти отворени пре тога нису морали да испуњавају такав захтев, те су примери кладионица које су једна до друге бројни у нашем граду (Булевар Ослобођења, Булевар Европе…). Када је у питању удаљеност од школа, та дистанца износи 200 метара, и више се поштује у пракси јер су дозволе за рад у супротном немогуће, али стручњаци истичу да ни ова раздаљина није довољна јер ученици на путу до школе у већини случајева морају проћи поред макар једне коцкарнице.

Патолошко коцкање се сматра најбрже растућом болешћу менталног здравља у свету, а психотерапеуткиња из СОС центра за лечење и превенцију патолошког коцкања, Јелена Манојловић, за „Дневник” каже да је ова зависност у рангу оне коју ствара дрога.

– Иако спада у групу нехемијских зависности, коцкање мења допаминске рецепторе у мозгу. Патолошко коцкање изазива лучење огромних количине адреналина који повећава ниво допамина у мозгу, те се особа навикава на такву количину допамина, хормона среће. Особа наставља да се коцка да би тај ниво одржавала, да би се и даље осећала задовољно и добро – каже Јелена Манојловић.

Рекламирање и промовисање оваквих објеката је такође проблематична ставка везана за њихово постојање и пословање. Јелена Манојловић истиче да се све више младих особа између 18 и 25 година налази у проблему са коцкањем, и да су они најугроженији када је рекламирање оваквих локала у питању.

– Коцкарнице и кладионице се промовишу као места добре забаве, са могућношћу брзе зараде. Угледне личности које та места промовишу младима пружају лажну слику и наду о могућности великих добитака и брзих пара. Деца уче по моделу, па ако нека позната, њима омиљена личност, попут спортисте или глумца, пропагира то као добру ствар, они ће то тако перципирати. Проблем је што млади понекад и добијају новац на кладионици, те им то додатно потврђује искривљено уверење да ће они да се обогате коцком, несвесни да улазе у зачарни круг зависности – објашњава наша саговорница.

Иако је клађење законом забрањено за малолетнике, они налазе начине да се кладе и да играју неку од игара на срећу. Често се могу примети редови деце испред кладионица који чекају да неко изађе или уђе у објекат и да им „само уплати тикет”. Осим тога, експанзија онлајн клађења је довела до тога да малолетни могу кришом, на личне податке неког старијег из породице, отворе рачун у некој од коцкарница, те да уплаћују новац и тако играју без потребе да одлазе у кладионице. Стручњаци упозоравају да је ово још проблематичнији вид коцкања јер тако паре постају „виртуелне”, на рачуну, те се лакше губи свест о количини новца који се троши и уплаћује у те сврхе.

Александар Панџић