NS grad kulture: Očuvanje kulturnog nasleđa kroz dečju likovnu umetnost

To je idealna definicija očuvanja kulturnih vrednosti jednog naroda, međutim, postavlja se pitanje koliko ga mi zaista čuvamo i negujemo od zaborava?

Jedan od reprezentativnih primera očuvanja istinskih vrednosti jeste izložba Centra za likovno obrazovanje dece i omladine Vojvodine „Crteži putuju vremenom”, koja je nastala u godini kada je Novi Sad poneo prestižnu titulu Evropske prestonice kulture. Za ovu jedinstvenu priliku vredni pedagozi Centra za likovno obrazovanje dece i omladine Vojvodine, udruženja koje se gotovo sedam decenija bavi afirmacijom dečjeg likovnog stvaralaštva i usavršavanjem nastave likovne kulture, imali su ozbiljan zadatak – iz „podruma”, odnosno arhive, izvukli su više od 30.000 likovnih ostvarenja koja su obuhvatila radove sa najstarije Godišnje izložbe koja se u kontinuitetu organizuje od samog osnivanja Centra, 1954. godine, kao i likovne radove međunarodne kolekcije iz više od 110 zemalja sveta.

Kako ističe autorka ove izložbe i likovni pedagog u Centru za likovno obrazovanje dece i omladine Vojvodine Ljubica Tankosić, najveća vrednost tih radova od pedesetih do kraja osemdesetih godina leži upravo u njihovoj tematici, jer upravo ti radovi čuvaju sećanja na prošla vremena, oni su istorijski reprezent, današnjim generacijama toliko strana i daleka. To su specifične teme koje danas više ne postoje i, kako ističe Tankosić, za njih ne možemo samo reći „ne trebaju nam, nacrtaće druge”.

- Zanimljivo je bilo pratiti razvoj motornog saobraćaja u Jugoslaviji i način na koji je Centar putem likovnih konkursa pokušavao da skrene pažnju deci na važnost bezbednosti u saobraćaju - navodi Tankosić i dodaje da su to priče koje se tiču naše mladosti, života naših roditelja, baka i deka, te da se iz priča čitaju mnogi drugi istorijski podaci, poput onih koji se odnose na uređenja enterijera tadašnjih domova i škola, mode, običaja i zaboravljenih dečjih igara. - Za nas, likovne pedagoge, takođe je dragoceno bilo posmatrati razvoj i osavremenjavanje likovne kulture koje je upravo Centar za likovno propagirao preko svog osnivača Bogomila Karlavarisa, uvođenjem novih metoda i tehnika, a posebno ekspanziju grafike i grafičkih tehnika početkom sedamdesetih godina. Daleko najjači utisak ostavili su crteži sa, za nas, danas veoma „osetljivim” tematikama, gotovo zabranjenim, a koji veoma živo prikazuju scene iz Drugog svetskog rata, scene sahrana i tako dalje. Jednostavno, naša istorija i nasleđe su, putem dečjeg likovnog stvaralaštva, na tim crtežima zabeleženi na najlepši mogući način. Već sam u nekim od intervjua spomenula da je neko za nas najteži deo odradio, oformio je, gradio i sačuvao jedinstvenu zbirku dečjih radova, a na nama danas je da tu zbirku sačuvamo pre svega od fizičkog propadanja, a onda i da je dostojno predstavimo publici kroz izlagačku delatnost. Ispostavilo se da smo, nakon gotovo 70 godina postojanja i rada, i dalje na početku, u istoj onoj 1954., kada se samo maštalo o osnivanju Muzeja dečjeg likovnog stvaralaštva. S tim u vezi iskoristila bih još jednom priliku da zahvalim Fondaciji EPK što su prepoznali naš rad i vrednost naše zbirke, te su nam omogućili da se na veličanstven način predstavimo široj publici i da pokažemo kulturno nasleđe koje čuvamo, i da bar na kratko predstavimo ideju Muzeja dečjeg likovnog stvaralaštva. 

Uživanje pred originalnim delom je nezamenjivo

Nakon izložbe „Crteži putuju vremenom”, veći deo radova je digitalizovan.

- To je i bila jedna od namera i veoma je značajno za neku dalju manipulaciju arhivskom građom, s obzirom na to da, između ostalih, i studenti Akademije umetnosti koji slušaju predmet metodika likovnog vaspitanja, koriste upravo za svoju edukaciju i likovna ostvarenja iz kolekcije Centra - potvrdila je Ljubica Tankosić. - Digitalizacija je neosporno važna, međutim smatram da ništa ne može da zameni uživanje, zadovoljstvo i duboko poštovanje koje osećamo posmatranjem originalnog dela. To je, između ostalog, razlog zašto je ova izložba bila toliko značajna i posećena.

Kako je od postanka Fondacije jedan od glavnih ciljeva, pored očuvanja nasleđa, bio razvoj nove, mlade publike, ovaj jedinstveni put kroz vreme u prošlost, u neki drugačiji svet, prilike, vrednosti, takođe je predstavljao to – graditi nove generacije mladih, onih koji odmalena aktivno učestvuju u kreiranju svoje budućnosti, kao i razumevanju umetnosti i kulture.

- Moram reći da sam uživala svakog dana tokom rada izložbe - kaže Ljubica Tankosić. - S obzirom na to da su se u Distriktu, pored izložbe, dešavali i drugi kulturni sadržaji, a tu prvenstveno mislim na koncerte, često smo vrata izložbe držali otvornim i do kasnih večernjih časova. Na taj način smo potpuno neočekivano došli do nove publike, s obzirom na to da su konzuimenti izložbi Centra uglavnom roditelji sa decom i stručnjaci bliski oblasti. Najfascinantnija slika koju pamtim sa izložbe, a tiče se publike, jesu posete mladih koji su neobavezno ulazili na izložbu i ostajali potpuno fascinirani prizorom i radovima koje vide, jer malo ko je mogao i da zamisli takvu postavku na kojoj su izloženi „samo dečji crteži”. Posebno me raduje činjenica da su se posetioci dugo zadržavali na izložbi, sedeći na galeriji i diskutujući o radovima koje vide. Neverovatna slika.

Pored toga što je likovni pedagog u Centru za likovno obrazovanje dece i omladine Vojvodine, Ljubica Tankosić je i koordinator programa vizuelnih umetnosti u Novosadskom dečjem kulturnom centru i zbog toga ona i njene kolege imaju veoma važan zadatak - odgovornost i mogućnost da obrazuju mlade naraštaje, te „ulivaju” ljubav prema umetničkim sadržajima.

- Kao likovni pedagog, veoma vodim računa o apsolutno svim segmentima koji će biti ponuđeni deci, od teme i tehnike pa do estetskog uređenja ateljea - ističe Ljubica, te napominje da čovek teži harmoniji i lepoti, i da je njihov zadatak da to kod dece neguju i potenciraju, da im nude i skreću pažnju na kvalitetne sadržaje. - Takođe, pored ostalih kulturnih sadržaja, puno pažnje poklanjamo izložbama koje svakog meseca organizujemo. Veoma mi je drago da Novosadski dečji kulturni centar poseduje  opremljen galerijski prostor u kojem se organizuju izložbe dečjeg likovnog stvaralaštva sa maksimalnim uvažavanjem detetove ličnosti. Mislim da smo tu kao društvo na klizavom terenu. Ne postoji selekcija sadržaja koja se nudi deci, sve im je dostupno. Takođe, u poslednje vreme, kao da je došlo do ekspanzije ljudi koji sa decom rade „kreativne” radionice u kojima se potencira jednoobraznost i šablonski pristup. Zato je važno je da Novosadski dečiji kulturni centar, kao ustanova kulture, promoviše i nudi visokokvalitetne programe, da kroz sve sfere umetnosti kod dece negujemo lepo ponašanje. Važno je da naučimo decu kako se gde ponaša, a taj napredak se, verujete, itekako vidi kod dece koja redovno dolaze u Novosadski dečji kulturni centar. Veliko je pitanje šta se deci sve nudi kao umetnost i ko i sa kakvim kvalifikacijama to čini.

Pre nekoliko godina Novosadski dečji kulturni centar priključio se mreži kulturnih stanica, koja predstavlja nove mostove kulture stvarajući, kroz nove navike, novu publiku i novu sliku kulture grada. Smešten u Radničkoj 20, nekada deo Velikog Limana, jednog od središta industrijalizacije Novog Sada, gde se nalazila fabrika testenina "Danubius", kasnije "Mlinkpek", sada će dobiti još jedan dom kreativnosti – Kulturna stanica "Mlin biće smeštena u novosadskom Distriktu, novom centru savremenog stvaralaštva.

- Divna je stvar što je Novosadskom dečjem kulturnom centru ustupljen još jedan prostor koji se nalazi u Distriktu - potvrdila je direktorka NSDKC-a Aleksandra Lukić i dodaje da ima veliku odgovornost, kao neko ko vodi ustanovu koja se bavi kulturnim obrazovanjem, i to kod dece već od najmlađeg uzrasta do završene srednje škole. - Smatram da je ovo izuzetno važno i dobro za NSDKC upravo zato što Distrikt jeste novi centar kulturnog stvaralaštva, mesto okupljanja mladih, umetnika, kreativnih stvaralaca. U Distriktu se već nalaze SKC "Fabrika", "Atelje 61", Francuski institut i Kulturna stanica "Opens", stoga smatram da je i našoj ustanovi - dečjoj Kulturnoj stanici "Mlin", koja se bavi isključivo programima za decu i mlade do završene srednje škole, mesto u Distriktu. Odatle će naša publika, kako bude rasla i odrastala, imati priliku da se uključuje i u druge kulturne sadržaje koji će im biti ponuđeni na ovom mestu, u novom centru kulturnog stvaralaštva. To je period kada se kod dece razvija navika i potreba za kulturom. Na nama je da kreiramo, odaberemo i ponudimo im kvalitetne i na adekvatan estetski i umetnički način, oblikovane sadržaje, uključimo ih u proces stvaranja tih sadržaja, podstaknemo na razvoj kreativnog mišljenja, da kod njih razvijemo svest i shvatanje o tome da se kreativnim mišljenjem i istraživanjem može doći do novih ideja koje se iskazuju kroz različite umetničke izraze. Ukoliko se kod dece zakasni sa uključivanjem u ovaj proces ili im se ponude šablonski i opšteprihvaćeni sadržaji za koje važi ono „ma lepo je”, velika je verovatnoća da bismo tada izgubili generacije publike koja bi u budućnosti bila prisutna na događajima iz kulture i umetnosti za „velike".

Kulturne stanice, čak njih devet, definitivno su promenile kulturnu mapu grada. Promenile su način prezentacije i percepcije kulturnih i umetničkih sadržaja, čineći ih dostupnijim ne samo široj publici, već i umetnicima, organizacijama, kreativcima i lokalnim zajednicama. Publika je dobila priliku da na drugačiji, manje formalan, neposredniji način uživa u kulturi, dok su predstavnici scene dobili veći broj mesta na kojima mogu da realizuju svoje projekte i, ne manje značajno, infrastrukturnu podršku za realizaciju tih projekata. Mreža kulturnih stanica tako je postala jedinstven model kulture u ovom delu Evrope, nastala kao rezultat projekta Evropske prestonice kulture, a Novi Sad je postao jedini grad u regionu koji se usudio da pokrene ovakav projekat koji je prepoznat kao inovativan i autentičan kulturni model, koji bi trebalo primeniti i u drugim gradovima širom Srbije.

EPK je napravila dobre temelje umetnosti

Direktorka Novosadskog dečjeg kulturnog centra Aleksandra Lukić smatra da je titula Evropske prestonice kulture donela mnogo, počevši od mreža kulturnih stanica, do značajnih objekata koji trajno ostaju gradu, kao što su baletska škola i koncertna dvorana.

- Takođe, značajan je bio i broj stranih turista i participativnost građana u različitim umetničkim programima - navodi Aleksandra Lukić. - Po meni, EPK je napravila dobre temelje umetnosti, na nama, kao radnicima u kulturi, jeste da nastavimo da nudimo publici visokoumetničke sadržaje.

- Prostori u kojima se nalaze kulturne stanice duboko su utemeljeni u lokalnim zajednicama i svaki na svoj način predstavljaju važna mesta i reperne tačke tih delova grada ili prigradskih naselja - kaže koordinatorka Mreže kulturnih stanica Violeta Đerković i dodaje da je važno da grad kao što je Novi Sad ima ustanovu kulture posvećenu dečjem stvaralaštvu i stvaralaštvu za decu. - Naravno da je važno čuvati ih od zaborava udahnjujući im novi život i dajući im novu namenu, što je zapravo i jedini smislen i održiv način. Ono što je važno kada govorimo o tome jeste reinterpretacija značenja koje ta mesta i njihove priče imaju za nas danas, uz punu svest o tome šta su značila za one koji su nam ih ostavili u amanet, ali i uz svest o tome da time i mi ostavljamo neke svoje poruke generacijama koje dolaze. Vremena se menjaju, funkcije, značenja, konteksti se menjaju, ali ti prostori energijom svih onih koji su ih gradili, u njima boravili i radili, kako u dobrim tako i u lošim vremenima, čuvaju onu nit kontinuiteta koja nam pomaže da se kroz vreme razvijamo i ne zaboravimo ko smo bili, ko smo danas i čemu težimo. Uskoro će "Mlin" dobiti i novi prostor u Distriktu, što će, naravno, dati nove programske mogućnosti, posebno imajući u vidu saradnju svih komšija u Distriktu koji se već sada, i pre nego što su svi prostori dovršeni, okupljaju i razmenjuju ideje. Ovo je prirodan osnov za saradnju i razmenu koja će, sasvim sigurno, imati neki novi  kvalitet kojeg bez te saradnje ne bi bilo.

B. Pavković