НС град културе: Очување културног наслеђа кроз дечју ликовну уметност

То је идеална дефиниција очувања културних вредности једног народа, међутим, поставља се питање колико га ми заиста чувамо и негујемо од заборава?

Један од репрезентативних примера очувања истинских вредности јесте изложба Центра за ликовно образовање деце и омладине Војводине „Цртежи путују временом”, која је настала у години када је Нови Сад понео престижну титулу Европске престонице културе. За ову јединствену прилику вредни педагози Центра за ликовно образовање деце и омладине Војводине, удружења које се готово седам деценија бави афирмацијом дечјег ликовног стваралаштва и усавршавањем наставе ликовне културе, имали су озбиљан задатак – из „подрума”, односно архиве, извукли су више од 30.000 ликовних остварења која су обухватила радове са најстарије Годишње изложбе која се у континуитету организује од самог оснивања Центра, 1954. године, као и ликовне радове међународне колекције из више од 110 земаља света.

Како истиче ауторка ове изложбе и ликовни педагог у Центру за ликовно образовање деце и омладине Војводине Љубица Танкосић, највећа вредност тих радова од педесетих до краја осемдесетих година лежи управо у њиховој тематици, јер управо ти радови чувају сећања на прошла времена, они су историјски репрезент, данашњим генерацијама толико страна и далека. То су специфичне теме које данас више не постоје и, како истиче Танкосић, за њих не можемо само рећи „не требају нам, нацртаће друге”.

- Занимљиво је било пратити развој моторног саобраћаја у Југославији и начин на који је Центар путем ликовних конкурса покушавао да скрене пажњу деци на важност безбедности у саобраћају - наводи Танкосић и додаје да су то приче које се тичу наше младости, живота наших родитеља, бака и дека, те да се из прича читају многи други историјски подаци, попут оних који се односе на уређења ентеријера тадашњих домова и школа, моде, обичаја и заборављених дечјих игара. - За нас, ликовне педагоге, такође је драгоцено било посматрати развој и осавремењавање ликовне културе које је управо Центар за ликовно пропагирао преко свог оснивача Богомила Карлавариса, увођењем нових метода и техника, а посебно експанзију графике и графичких техника почетком седамдесетих година. Далеко најјачи утисак оставили су цртежи са, за нас, данас веома „осетљивим” тематикама, готово забрањеним, а који веома живо приказују сцене из Другог светског рата, сцене сахрана и тако даље. Једноставно, наша историја и наслеђе су, путем дечјег ликовног стваралаштва, на тим цртежима забележени на најлепши могући начин. Већ сам у неким од интервјуа споменула да је неко за нас најтежи део одрадио, оформио је, градио и сачувао јединствену збирку дечјих радова, а на нама данас је да ту збирку сачувамо пре свега од физичког пропадања, а онда и да је достојно представимо публици кроз излагачку делатност. Испоставило се да смо, након готово 70 година постојања и рада, и даље на почетку, у истој оној 1954., када се само маштало о оснивању Музеја дечјег ликовног стваралаштва. С тим у вези искористила бих још једном прилику да захвалим Фондацији ЕПК што су препознали наш рад и вредност наше збирке, те су нам омогућили да се на величанствен начин представимо широј публици и да покажемо културно наслеђе које чувамо, и да бар на кратко представимо идеју Музеја дечјег ликовног стваралаштва. 

Уживање пред оригиналним делом је незамењиво

Након изложбе „Цртежи путују временом”, већи део радова је дигитализован.

- То је и била једна од намера и веома је значајно за неку даљу манипулацију архивском грађом, с обзиром на то да, између осталих, и студенти Академије уметности који слушају предмет методика ликовног васпитања, користе управо за своју едукацију и ликовна остварења из колекције Центра - потврдила је Љубица Танкосић. - Дигитализација је неоспорно важна, међутим сматрам да ништа не може да замени уживање, задовољство и дубоко поштовање које осећамо посматрањем оригиналног дела. То је, између осталог, разлог зашто је ова изложба била толико значајна и посећена.

Како је од постанка Фондације један од главних циљева, поред очувања наслеђа, био развој нове, младе публике, овај јединствени пут кроз време у прошлост, у неки другачији свет, прилике, вредности, такође је представљао то – градити нове генерације младих, оних који одмалена активно учествују у креирању своје будућности, као и разумевању уметности и културе.

- Морам рећи да сам уживала сваког дана током рада изложбе - каже Љубица Танкосић. - С обзиром на то да су се у Дистрикту, поред изложбе, дешавали и други културни садржаји, а ту првенствено мислим на концерте, често смо врата изложбе држали отворним и до касних вечерњих часова. На тај начин смо потпуно неочекивано дошли до нове публике, с обзиром на то да су конзуименти изложби Центра углавном родитељи са децом и стручњаци блиски области. Најфасцинантнија слика коју памтим са изложбе, а тиче се публике, јесу посете младих који су необавезно улазили на изложбу и остајали потпуно фасцинирани призором и радовима које виде, јер мало ко је могао и да замисли такву поставку на којој су изложени „само дечји цртежи”. Посебно ме радује чињеница да су се посетиоци дуго задржавали на изложби, седећи на галерији и дискутујући о радовима које виде. Невероватна слика.

Поред тога што је ликовни педагог у Центру за ликовно образовање деце и омладине Војводине, Љубица Танкосић је и координатор програма визуелних уметности у Новосадском дечјем културном центру и због тога она и њене колеге имају веома важан задатак - одговорност и могућност да образују младе нараштаје, те „уливају” љубав према уметничким садржајима.

- Као ликовни педагог, веома водим рачуна о апсолутно свим сегментима који ће бити понуђени деци, од теме и технике па до естетског уређења атељеа - истиче Љубица, те напомиње да човек тежи хармонији и лепоти, и да је њихов задатак да то код деце негују и потенцирају, да им нуде и скрећу пажњу на квалитетне садржаје. - Такође, поред осталих културних садржаја, пуно пажње поклањамо изложбама које сваког месеца организујемо. Веома ми је драго да Новосадски дечји културни центар поседује  опремљен галеријски простор у којем се организују изложбе дечјег ликовног стваралаштва са максималним уважавањем дететове личности. Мислим да смо ту као друштво на клизавом терену. Не постоји селекција садржаја која се нуди деци, све им је доступно. Такође, у последње време, као да је дошло до експанзије људи који са децом раде „креативне” радионице у којима се потенцира једнообразност и шаблонски приступ. Зато је важно је да Новосадски дечији културни центар, као установа културе, промовише и нуди висококвалитетне програме, да кроз све сфере уметности код деце негујемо лепо понашање. Важно је да научимо децу како се где понаша, а тај напредак се, верујете, итекако види код деце која редовно долазе у Новосадски дечји културни центар. Велико је питање шта се деци све нуди као уметност и ко и са каквим квалификацијама то чини.

Пре неколико година Новосадски дечји културни центар прикључио се мрежи културних станица, која представља нове мостове културе стварајући, кроз нове навике, нову публику и нову слику културе града. Смештен у Радничкој 20, некада део Великог Лимана, једног од средишта индустријализације Новог Сада, где се налазила фабрика тестенина "Данубиус", касније "Млинкпек", сада ће добити још један дом креативности – Културна станица "Млин биће смештена у новосадском Дистрикту, новом центру савременог стваралаштва.

- Дивна је ствар што је Новосадском дечјем културном центру уступљен још један простор који се налази у Дистрикту - потврдила је директорка НСДКЦ-а Александра Лукић и додаје да има велику одговорност, као неко ко води установу која се бави културним образовањем, и то код деце већ од најмлађег узраста до завршене средње школе. - Сматрам да је ово изузетно важно и добро за НСДКЦ управо зато што Дистрикт јесте нови центар културног стваралаштва, место окупљања младих, уметника, креативних стваралаца. У Дистрикту се већ налазе СКЦ "Фабрика", "Атеље 61", Француски институт и Културна станица "Опенс", стога сматрам да је и нашој установи - дечјој Културној станици "Млин", која се бави искључиво програмима за децу и младе до завршене средње школе, место у Дистрикту. Одатле ће наша публика, како буде расла и одрастала, имати прилику да се укључује и у друге културне садржаје који ће им бити понуђени на овом месту, у новом центру културног стваралаштва. То је период када се код деце развија навика и потреба за културом. На нама је да креирамо, одаберемо и понудимо им квалитетне и на адекватан естетски и уметнички начин, обликоване садржаје, укључимо их у процес стварања тих садржаја, подстакнемо на развој креативног мишљења, да код њих развијемо свест и схватање о томе да се креативним мишљењем и истраживањем може доћи до нових идеја које се исказују кроз различите уметничке изразе. Уколико се код деце закасни са укључивањем у овај процес или им се понуде шаблонски и општеприхваћени садржаји за које важи оно „ма лепо је”, велика је вероватноћа да бисмо тада изгубили генерације публике која би у будућности била присутна на догађајима из културе и уметности за „велике".

Културне станице, чак њих девет, дефинитивно су промениле културну мапу града. Промениле су начин презентације и перцепције културних и уметничких садржаја, чинећи их доступнијим не само широј публици, већ и уметницима, организацијама, креативцима и локалним заједницама. Публика је добила прилику да на другачији, мање формалан, непосреднији начин ужива у култури, док су представници сцене добили већи број места на којима могу да реализују своје пројекте и, не мање значајно, инфраструктурну подршку за реализацију тих пројеката. Мрежа културних станица тако је постала јединствен модел културе у овом делу Европе, настала као резултат пројекта Европске престонице културе, а Нови Сад је постао једини град у региону који се усудио да покрене овакав пројекат који је препознат као иновативан и аутентичан културни модел, који би требало применити и у другим градовима широм Србије.

ЕПК је направила добре темеље уметности

Директорка Новосадског дечјег културног центра Александра Лукић сматра да је титула Европске престонице културе донела много, почевши од мрежа културних станица, до значајних објеката који трајно остају граду, као што су балетска школа и концертна дворана.

- Такође, значајан је био и број страних туриста и партиципативност грађана у различитим уметничким програмима - наводи Александра Лукић. - По мени, ЕПК је направила добре темеље уметности, на нама, као радницима у култури, јесте да наставимо да нудимо публици високоуметничке садржаје.

- Простори у којима се налазе културне станице дубоко су утемељени у локалним заједницама и сваки на свој начин представљају важна места и реперне тачке тих делова града или приградских насеља - каже координаторка Мреже културних станица Виолета Ђерковић и додаје да је важно да град као што је Нови Сад има установу културе посвећену дечјем стваралаштву и стваралаштву за децу. - Наравно да је важно чувати их од заборава удахњујући им нови живот и дајући им нову намену, што је заправо и једини смислен и одржив начин. Оно што је важно када говоримо о томе јесте реинтерпретација значења које та места и њихове приче имају за нас данас, уз пуну свест о томе шта су значила за оне који су нам их оставили у аманет, али и уз свест о томе да тиме и ми остављамо неке своје поруке генерацијама које долазе. Времена се мењају, функције, значења, контексти се мењају, али ти простори енергијом свих оних који су их градили, у њима боравили и радили, како у добрим тако и у лошим временима, чувају ону нит континуитета која нам помаже да се кроз време развијамо и не заборавимо ко смо били, ко смо данас и чему тежимо. Ускоро ће "Млин" добити и нови простор у Дистрикту, што ће, наравно, дати нове програмске могућности, посебно имајући у виду сарадњу свих комшија у Дистрикту који се већ сада, и пре него што су сви простори довршени, окупљају и размењују идеје. Ово је природан основ за сарадњу и размену која ће, сасвим сигурно, имати неки нови  квалитет којег без те сарадње не би било.

Б. Павковић