Dnevnica za sezonske radnike i do 50 evra

Povećava se i broj onih koji obavljaju  sezonske poslove, a šta će i koliko će zaraditi zavisi od toga  da li će raditi u Srbiji ili inostranstvu, da li imaju iskustva, znaju li jezike... Ipak,  ne, da mnogo faktora. Zarad u inostratvu su veće U zavisnosti od radnog emsta,

Dakle, izvesno je da ponuda za popunjavanje radnih mesta i u našoj zemlji, ali i u zemljama okruženja, pre svih Hrvatskoj, Crnoj Gori i Sloveniji, ali i Grčkoj raste. Nedostatak kadra u ugostiteljstvu u ovim  zemljama u kojima je turizam veoma važna privredna grana i te kako je vidljiv i uvek se traži radnik više, po mogućnosti s iskustvom, ali za neka zanimalja ni to nije presudno, pa se traže odgovorni radnici, spremni da rade.

Budući da je potražnja za radnicima u ugostiteljstvu velika, o čemu svedoči i to što je, recimo, prošle godine u Hrvatsku uvezeno više od 120.000 sezonaca, poslodavci se trude da dobrog radnbika zadrže i/ili vrate. Tim putem su krenuli i neki ugostitelji i hoteliejri u Serbiji pa su, kako bi zadržali stručne i iskusne radnike, obezbedili bolje uslove, a to pre svega znači platu koja se približava iznosima koji se mogu zaraditi u okolnim turističkim zemljama. 

Po rečima piar menayera Infostuda Miloša Turinskog, vreme sezonskih poslova je startovalo već u aprilu, i to posebno u    ugostiteljstvu i hotelijerstvu, a potražnja za  sezonskim radnicima na celom Jadranu je velika.

- Prošle godine je bilo više raspisanih pozicija za sezonske poslove u ugostiteljstvu u Hrvatskoj nego u Crnoj Gori- kaže Turinski, - Put Hrvatske i odlazi više radnika iz Srbije jer su zarade u Hrvatskoj više nego u Crnoj Gori. Najviše ponuda za posao je u hotelima i u prvatnom smeštaju, a zarada zavisi od toga šta se i gde radi, koja su znanja potrebna, od nivoa stručnosti...

Po njegovim rečima, u traženi su i građevnski radnici. On ukazuje da je tu situacija takva da su radnici iz Srbije otišli u druge zemlje, gde su plate više nego kod nas, pa se radna snaga mora tražiti na drugom mestu.

- Zbog nedostatka domaćih građevinaca primorani smo da uvozimo radnu snagu i to mahom s istoka. Dnevnica u građevinarstvu je oko 50 evra i to se nije značajano menjalo u odnosu na prošlu godinu.  Kada su u pitanju radovi u poljoprivredi, dnevnice se kreću od oko 3.000 dinara pa do oko 6.000 dinara, što zavisi od vrste posla, poslodavca, kao i onoga što se obezbeđuje: hrana, smeštaj, prevoz - kaže Turinski 

Koliko se može zaraditi na sezonskim poslovima u turizmu zavisi od mnogo toga, a iskustva sezonaca su različita -  da je sve što je dogovoreno bilo ispoštovano, ali i da ej bilo odstupanja.

Izvesno je da se u zemljama u okruženju može zaraditi više nego kod nas pa, recimo, u Hrvatskoj, plate konobara idu i do 1.200 evra mesečno, zarada kuvara kreće od oko 2.000 evra, a za pomoćne radnike u kuhinji, sobarice i higijeničarke od oko 800 pa do oko 1.000 evra. Najveći broj poslodavaca obezbeđuje smeštaj i hranu, a ima i onih koji snose troškove prevoza. Slično se može zaraditi i u Grčkoj, dok se u Crnoj Gori nude manje zarade.  U toj zemlji ima i ponuda za posao za bračne parove - najčešće čuvara i higijeničarku. 

Sezonski poslovi mogu se raditi i preko studentskih zadruga, a po rečima  direktora Studentske zadruge „Sajam” Slobodana Bajića, ponuda za sezonske poslove ima. Visina zarade zavisi od vrste posla koji se radi i vremena koliko se radi, ali satnica nije niža od 250 dinara, što se može zaraditi ako se obavljaju lakši fizičlki poslovi i oni za koje nije potrebna posebna stručna sprema, pa do 400 dinara, na koju mogu računati oni koji imaju visoku stručnu spremu i druga neophodna znanja, ali i oni koji su spremni da obavljaju teške fizičke poslove.

- Za rad na njivama, odnosno obavljanje pomoćnih ratarskih poslova  satnica je 300 dinara - kaže Bajić. - Kad je reč o poslovima u ugostiteljstvu preko zadruge se ne mogu zaposliti konobari, ali mogu kuvari, pomoćni šankeri, perači posuđa... U zavisnosti na kojoj poziciji rade satnica je od 250 dinara pa naviše. Ima i ponuda za poslve u građevinarastvu, a dnevnica je 3.500 dinara.    

D. Mlađenović