Tihomir Prokopić, muzičar: Gitara mu postala najbolji drug

– Moj pokojni najstariji brat je bio fantastičan slikar, srednji brat je glumac, dok mi je majka, iako nije fakultetski obrazovana pisala, a otac je gajio ljubav prema originalnom klasičnom rokenrolu – priča Prokopić. – U jednom momentu ja sam želeo da se bavim filmom i upisao sam režiju na Akademiji umetnosti u Novom Sadu, mada sam ubrzo shvatio da to nije moj pravi poziv. Razmišljao sam o tome šta bi me moglo usrećiti. Na kraju se ispostavilo da je moj najbolji prijatelj gitara, sa kojom sam proveo najviše vremena u životu, a počeo sam da je sviram tek sa 18 godina. Shvatio sam da želim da ostvarim svoj izraz na njoj što je virtuoznije moguće i počeo sam mnogo da vežbam.

Kako kaže, u početku se samoedukovao u džez maniru. Učio je od svih, od romano kultura naših prostora, iz raznih knjiga koje je mogao da pronađe, ali je skidao i muziku uz ploče, na sluh.

– Posle četiri godine dobio sam profesionalni angažman i počeo da sviram u Novom Sadu, Beogradu i širom zemlje i tako zarađujem za život – kaže naš sagovornik. – Taj put nije nimalo lak, naročito danas, ali odlučio sam da ne pokleknem i da se ne predam, već da eksperimentišem u skladu sa potražnjom. Sve je to doprinelo mojoj muzičkoj edukaciji, jer da sam se ograničio možda ne bih uspeo da se otvorim duhovno, emotivno i sociološko – kulturološki kao muzičar i da naučim razne izraze na gitari, koji su mi mnogo pomogli kasnije u životu, naročito kada sam otišao u SAD.

Tiho je ubeđen da umetnik prvo mora da živi i oseti umetnički izraz kojim se izražava, kako bi imao potpuni legitimitet da ga istinski predstavlja. S obzirom na to da je on ogromni poštovalac i ljubitelj bluz izraza, vođen prethodnom mišlju, znao je da u jednom momentu mora otići u Ameriku kako bi imao validan i potpuni kredibilitet.

– Postoji pet škola bluza, a mene je najviše zainteresovala teksaška, jer se pretežno zasniva na gitarskoj umetnosti bluza – ističe muzičar. – Znao sam da ću morati otići tamo, proživeti taj stil života i dobiti kredibilitet. Ništa nije slučajno u životu, pa tako i davni poziv prijatelja koji mi je rekao da dolazi prestižni američki koley „Berkli” u Beograd i pravi audiciju za nekoliko okolnih država. Prijavio sam se i od 600 ljudi, jedan momak i ja smo dobili stipendiju. Otišao sam u Boston i razočarao se, jer sam shvatio da trava nije toliko zelena preko plota i da ta muzička institucija koju sam shvatao kao krucijalnu na globalnom nivou nije više ono što je bila. Posle Bostona sam otišao u Njujork, zatim na Floridu, suočio se sa raznim muzičkim izazovima, svirao razne vrste muzike, da bih na kraju otišao u Ostin u Teksas i konačno počeo da radim to što sam želeo ceo život. Tamo imam bluz bend "Midnights Bleeding Heart" koji me i sada čeka, s obzirom na to da sam u Srbiji već godinu dana.

U Srbiji je sa svojim bendom „Gunsale” snimio album „Novorođeni rokenrol”. Snimio je i album akustične gitare u Nešvilu. Eksperimentisao je u raznim muzičkim pravcima, a danas, nakon skoro 21 godine u muzičkom svetu se zadržao na elektrosceni i akustičnoj gitari.

– U međuvremenu sam, posredstvom moje otvorenosti ka muzičkim izrazima počeo ozbiljno da se bavim elektronskom muzikom i u Njujorku sam 2020. godine objavio album „Arhitekta vazduha” – priča Tihomir. – U istom izrazu ovde u Srbiji objavio sam još jedan album „Arhitekte vazduha – Ka svetlosti”. To je elektronska forma koja se kreće od čila i tehna, preko elektropopa. Novi album je završen pred kraj prošle godine, objavljen je pre nepuna dva meseca i dostupan na svim svetskim platformama poput „Spotify”, Jutub, „I tunes”, „Apple music” i slično. Na albumu koji je pretežno vokalan, pet kompozicija je na srpskom jeziku i zaista je divno videti kada ljudi iz Tajvana, Brazila ili Kanade puštaju moju muziku. Jedna pesma je na engleskom, a instrumental „Više od čoveka” otvara album.

Tiho se nada da će uskoro moći da predstavi svoj novi album u Novom Sadu i Beogradu. Do tada će nastaviti da se uhlebljuje kroz svoje muzičke note da li u samostalno svirajući yez, ili sa kolegom Ivanom u akustičnom duu. Nažalost, bluz bendova u Srbiji nema kao u Ostinu, ali se nada da će se možda u bližoj budućnosti i svom narodu moći predstaviti u teksaškom ruhu.

Ivana Bakmaz