Svaki praznik knjige trebalo bi dostojno slaviti

Prema procentima, istraživanje pokazuje da je jedna četvrtina mladih odrastala okružena velikim brojem knjiga, odnosno da je 29 odsto njih izjavilo da često čita, dok čak 57 odsto to čini ponekad, a 14 procenata mladih nikada ne čita.

- Neknjiževno je doba, svaki praznik knjige trebalo bi barem dostojno slaviti - naglašava pisac i pesnik Darko Cvijetić na Svetski dan knjige koji danas obeležavamo. - Važno je da ljudi pišu i da čitaju. Plašim se generacija koje ne poznaju vrednost imaginacije, vrednost slobode koju pruža pisana reč.

Postavljajući književnost u središte svog stvaralaštva, Darko Cvijetić se ostvarivao i kao dramatrug i reditelj, te svojom svestranošću pridobio pažnju ragionalne, ali i evropske publike, ulaskom u finale za književnu nagradu „Evropski Pesnik Slobode„ koja će biti dodeljena sledeće godine u Gradnjsku.

Povezujući različite umetničke žanrove i time otvarajući prostor za novu čitalačku publiku, naš sagovornik je bio je logičan izbor u okviru jednistvenog multimedijalnog književnog paviljona „Seobe duše” koji je održan prošle godine na Novosadskom sajmu.

Čitati, raditi na sebi, obrazovati se...

- Za mene je, kao Borhesovog skromnog sledbenika, ceo svet jedna knjiga, pa je i svaki dan – dan knjige - kaže Vladimir Gvozden. - Kao i sve slične manifestacije, i Dan knjige je neka vrsta podsećanja da, eto, postoje i knjige i da bi trebalo čitati, raditi na sebi, obrazovati se, širite horizonte, osećajnost, jezičku kulturu... Taj dan je, takoreći, poslednja opomena kolektivnom samozaboravu.

- Kovid-19, potom užas ukrajinskog rata, ponovno međuslovensko istrebljivanje, sav taj konglomerat katastrofe naprosto nas prisiljava na emigriranje u neki drugi svet. Programi poput Evropske prestonice kulture naprosto su stvaranje oaze za umetničko delovanje - istakao je Cvijetić.

Pored Darka Cvijetića, ljubitelji pisane reči imali su priliku da razgovaraju sa Dejanom Tiagom Stankovićem, Rumenom Bužarovskom, Milicom Vučković, Damirom Karakašom, Vedranom Rudan i mnogim drugim velikim piscima, a poznati umetnici, poput Voje Brajovića, Anice Dobre, Nataše Tapušković, čitajući bajke, približavali su književnost deci. Sa gotovo 100 programa, književnost je defitivno bila jedna od okosnica programa Evropske prestonice kulture. Otuda i ne čudi podatak nezavisnih istraživača sa novosadskog Univerziteta koji su ukazali da je 2022. godina premašila broj posetilaca u odnosu na prethodne godine.

Jedan od ljudi koji je bio zadužen za koncipiranje programa posvećenih književnosti jeste Vladimir Gvozden, profesor svetske književnosti na Filozofskom fakultutetu u Novom Sadu i kustos za književnost u okviru Fondacije „Novi Sad – Evropska prestonica kulture”. Gvozden smatra da je titula Evropske prestonice kulture bila jedinstvena, „životna” prilika da radimo nešto što inače ne radimo, da podignemo lestvicu očekivanja i kulturne potrebe u gradu koji postaje sve veći, a čije su kulturne potrebe realno opale u poređenju sa osamdesetim godinama prošlog veka.

- Teško je proceniti da li smo uspeli u tome, ali moj utisak je da smo stvari pomerili barem milimetar unapred, jer činjenica je da sada imamo više književnih programa na raznim stranama, od biblioteke, kulturnih stanica, privatnih knjižara, kulturnih centara i slično - smatra Gvozden. On navodi da je mreža kulturnih stanica, takođe, uticala na vidljivost i omogućila da književnost u vidu radionica, debata ili promocija knjige iskrsne tamo gde je niste očekivali.

- Isto tako, postojeći festivali, kao i Kaleidoskop kulture nude zanimljive modele povezivanja sa urbanom kulturom, srednjim školama, javnim ličnostima i lokalnim zajednicama. Lično sam optimista kad je reč o zalaganju za veću vidljivost književnosti, situacija je danas svakako znatno bolja nego pre 2020. godine. Osim toga, čini mi se da se polako pomaljaju i novi vidovi promocije književnosti, kao i publika raspoložena za dobar razgovor sa piscima iz Srbije i regiona - ističe Gvozden.

Na pitanje čime se vodio pri izboru književnih programa, Vladimir Gvozden kaže da je neminovno bilo da se za početak razgovara sa relevantnim gradskim institucijama, umetničkim udruženjima, izdavačima i pojedincima u cilju osnaživanja programa iz ove oblasti.

- Prvi mali, ali u tom trenutku značajan korak koji smo, u saradnji sa Alenom Bešićem iz Kulturnog centra, učinilio je objavljivanje posebnog broja novosadskih „Polja„ na nemačkom jeziku, posvećenog savremenoj novosadskoj književnoj sceni. To je trebalo da bude povod za gostovanje na Sajmu knjiga u Lajpcigu 2020., ali je izbila pandemija i svi takvi poduhvati su obustavljeni. Kasnije smo kroz pregovore sa EUNIC klasterom u Srbiji razvili koncept Noći književnosti, a sa Gradskom bibliotekom smo došli na ideju da predstavimo Novi Sad kroz knjigu u posebnom paviljonu književnosti u okviru „Seoba” na Sajmu knjiga u Novom Sadu. Kasnije sam, uz pomoć Kulturne stanice „Svilara” i u saradnji sa Violetom Đerković, pokrenuo ciklus razgovora „Novi Sad: književni ili sasvim običan grad?”, jer sam shvatio da nam je zaista potreban odgovor na ovo pitanje od pisaca i spisateljica, sa idejom da je titula Evropske prestonice kulture pravi trenutak da napravimo presek jedne vrlo žive književne scene - naglašava Gvozden.

Odlukom Uneska, Svetski dan knjige i autorskih prava obeležava se 23. aprila od 1995. godine, na dan smrti Migela de Servantesa, pisca prvog modernog romana, i na dan rođenja i smrti jednog od najvećih pisaca svih vremena Vilijama Šekspira. Ovaj dan je i prilika da se podsetimo na značaj knjige, jedne od najvažnijih civilizacijskih tekovina, spone kojom se prenose iskustva i ulepšava život, i zahvalimo knjizi, koja je istrajavala uz čoveka i bila oslonac u najtežim istorijskim trenucima, čemu i mi možemo da posvedočimo.

Više od 45 javnih konkursa i poziva Fondacija je pokrenula tokom godina pripreme za Evropsku prestonicu kulture, između ostalih značajan je bio i konkurs za sufinansiranje projekata u oblasti izdavaštva i prevodilaštva u cilju jačanja savremene novosadske kulturne scene, u okviru kojeg je njih čak 26 dobilo grantove za realizaciju svojih projekata.

Među njima je i Kreativno edukativni centar „Art Bodž„ koji je dobio sredstva za ilustrovani srpsko-engleski vodič za mlade kroz novosadsku novu umetničku praksu, te danas tako imamo knjigu „Kako razumeti novu umetničku praksu?”

Autorka projekta Ljiljana Vojvodić Maletin ističe da je prilika bila odlična, te da su umetnici svoje projekte učinili vidljivim u lokalnoj sredini, da je stečena nova publika, kao i sami umetnici.

- Izuzetno je značajno, pogotovo što je NS EPK 2022 podržala i nezavisnu scenu i neprofitne male izdavače koji nemaju mogućnost da dobiju takvu zvaničnu podršku za svoje projekte. Doprineli su vidljivosti autora i izdavača koji ne pripadaju komercijalnom diskursu i aktuelizovali kulturnu istoriju Novog Sada koja je bila marginalizovana - zaključila je Vojvodić Maletin.

Kako navodi, ona i njen suprug vizuelni umetnik Dragan Vojvodić učestvovali su u raznim inter-

nacionalnim projektima (za koje mnogi evropski gradovi inače ne bi bili zainteresovani), zahvaljujući konkursima Fondacije, kao i njihovoj ličnoj inicijativi. Vladimir Gvozden smatra da će novosadska scena u narednih pet do deset godina imati ogromnu korist od različitih prevoda i izbora tekstova koji su podržani na konkursu.

- Moja glavna ideja je da naša scena ima internacionalni potencijal, i da je potrebno raditi na tome da on bude prepoznat u širim okvirima. Ne mislim pritom na „svetsku slavu”, već na male, diskretne oblike saradnje među pojedincima, časopisima, ustanovima, od kojih svi mogu imati koristi - dodao je Gvozden.

A. Brzak