Kako zainteresovati buduće studente za profesorske smerove

Zbog toga su udruženi dekani sa osam beogradskih fakulteta izneli inicijativu za spas školstva i svoje predloge su prosledili Rektoratu Beogradskog univerziteta. Oni između ostalog predlažu regionalne stipendije za studente određenih smerova, povećanje plata nastavnika od 30 do 50 odsto, revidiranje nastavnih planova i programa, kao i povratak dostojanstva nastavnicima i obrazovnom sistemu. Predlog je i da se nastavnička profesija proglasi deficitarnom.

S tim u vezi, nedavno je i na novosadskom Prirodno– matematičkom fakultetu održan sastanak predstavnika Unije prirodno–matematičkih fakulteta Republike Srbije. Kako za „Dnevnik” kaže prodekanica za nastavu dr Tatjana Pivac sa PMF–a Univerziteta u Novom Sadu, rešavanju tog problema se mora pristupiti zajedničkim snagama, jer ukoliko se uskoro nešto ne promeni, možemo se suočiti sa situacijom da nećemo imati ko će da uči našu decu. U školama već sada nedostaju nastavnici fizike, matematike i informatike.

„Na sastanku Unije, osim dekanice sa našeg fakulteta, prisutni su bili i dekani iz Kragujevca, Niša, Kosovske Mitrovice i Novog Pazara, a sa beogradskog Univerziteta su došli dekani Biološkog fakulteta, Fizičkog fakulteta, Hemijskog fakulteta i Fakulteta za fizičku hemiju„, kaže Tatjana Pivac. „Kod nas je primećen pad upisa na profesorske smerove od 2015. godine, kada smo uveli integrisane akademske studije, koje u stvari umesto četiri plus jedan traju pet godina, te tako studenti imaju tih 300 ESP bodova koji su im potrebni za rad u nastavi. Tu spadaju profesorski smerovi za fiziku, hemiju, biologiju i matematiku, dok je geografija ostala po principu školovanja četiri plus jedna godina. To se pokazalo kao bolji princip studiranja, jer se jedino tu upisuje nešto veći broj studenata od proseka, recimo, između 12 do 15. Geografija je upisivala nešto više studenata koji su se opredelili za profesorska zanimanja. Nije ni to neki veliki broj, od 12 do 15 studenata„.

Od Tatjane Pivac saznajemo, da na hemiji prošle godine nisu imali nijednog upisanog studenta, a na fizici samo jednog. Te brojke slične su i na drugimgim profersorskim smerovima, a to je tek koji više od deset upisanih brucoša po godini.

„Sadašnja inicijativa našeg PMF-a jeste da se ukinu integrisane studije, te kako budu isticale akreditacije studijskih programa za integrisane studije, tako da se vraća koncept četiri plus jedan. Možda je samo, to petogodišnje studiranje, brucošima bilo odbojno pri odličivanju šta da upišu, ali videćemo uskoro. Sada nam ističe akreditacija za integrisane akademske studije za profesora biologije, te već od sledeće godine plan je da se vrate na koncept četiri plus jedan. Takođe, jedna od ideja je da se vrate dvopredmetne studije. Ukinuli smo ih pre pet godina, a imali smo širok izbor poput programa matematika – informatika, geografija – informatika , biologija – geografija i slično. To je bilo dobro rešenje za manje sredine gde imamao manje nastavnika, pa jedan može da pokriva po dva predmeta. Zato smatramo da je jedna od mera za spasa školstva i njihov povratak.

Kako je objašnjava Tatjana Pivac, jedna od ideja jeste da se koriguju pravilnici o vrsti i stepenu stručne spreme za rad u osnovim i srednjim stručnim školama i gimnazijama. Kada je 2012. godine izašao novi Pravilnik, da bi zakonski neko mogao da predaje u školama, mora imati završene i osnovne i master stdudije u profesorskoj struci. A predlog je da se prednost da ipak kompetenciji, odnosno da ko završi određeni smer i ima pedagoško – psihološke predmete, uz metodičke predmete može da bude prosvetni radnik. Skrenuta je pažnja, baš zbog deficita nastavnika, da se dozvoli da u osnovnim i srednjim stručnim školama rade oni koji završe četvorogodišnji stepen studija, a da za predavanje u gimnazijama se doškuluju na master stepen.

Po njenim rečima, možda je jedan od najvećih problema gotovo zamrlog interesovanja za profesorske smerove mala plata prosvetara, te je njihov predlog da se one povećaju na jednu i po prosečnu platu.

„Drugi problem jeste to što je i sama profesija stavljena u zapećak„, ističe naša sagovornica. Pre se znalo ko je dete, ko je nastavnik, odnosno profesor, a ko roditelj. Umesto toga, danas  imamo suviše mešanja i roditelja i dece u nastavničke odluke, što je jedan od razloga zašto mlade generacije ne žele da idu da rade u škole. Položaj i ugled nastavnika treba da se vrati na onakav nivo kakav je nekad bio. Znalo se da je to cenjeno zanimanje i da nastavnik ne može biti baš svako.

Predlozi će biti prosleđeni Ministarstvu prosvete, a kako kaže prodekanka za nastavu PMF-a, inicijativa je, između ostalog i stvaranje bolje komunikacije između visokoobrazovnih institucija koje obrazuju buduće nastavnike i Ministarstva prosvete. Ta veza treba da bude čvršća, te je predlog da se određeni profesori sa različitih fakulteta uključe u rešavanje značajnih pitanja koja se tiču i poboljšanja uslova studiranja.

I. Bakmaz