Како заинтересовати будуће студенте за професорске смерове

Због тога су удружени декани са осам београдских факултета изнели иницијативу за спас школства и своје предлоге су проследили Ректорату Београдског универзитета. Они између осталог предлажу регионалне стипендије за студенте одређених смерова, повећање плата наставника од 30 до 50 одсто, ревидирање наставних планова и програма, као и повратак достојанства наставницима и образовном систему. Предлог је и да се наставничка професија прогласи дефицитарном.

С тим у вези, недавно је и на новосадском Природно– математичком факултету одржан састанак представника Уније природно–математичких факултета Републике Србије. Како за „Дневник” каже продеканица за наставу др Татјана Пивац са ПМФ–а Универзитета у Новом Саду, решавању тог проблема се мора приступити заједничким снагама, јер уколико се ускоро нешто не промени, можемо се суочити са ситуацијом да нећемо имати ко ће да учи нашу децу. У школама већ сада недостају наставници физике, математике и информатике.

„На састанку Уније, осим деканице са нашег факултета, присутни су били и декани из Крагујевца, Ниша, Косовске Митровице и Новог Пазара, а са београдског Универзитета су дошли декани Биолошког факултета, Физичког факултета, Хемијског факултета и Факултета за физичку хемију„, каже Татјана Пивац. „Код нас је примећен пад уписа на професорске смерове од 2015. године, када смо увели интегрисане академске студије, које у ствари уместо четири плус један трају пет година, те тако студенти имају тих 300 ЕСП бодова који су им потребни за рад у настави. Ту спадају професорски смерови за физику, хемију, биологију и математику, док је географија остала по принципу школовања четири плус једна година. То се показало као бољи принцип студирања, јер се једино ту уписује нешто већи број студената од просека, рецимо, између 12 до 15. Географија је уписивала нешто више студената који су се определили за професорска занимања. Није ни то неки велики број, од 12 до 15 студената„.

Од Татјане Пивац сазнајемо, да на хемији прошле године нису имали ниједног уписаног студента, а на физици само једног. Те бројке сличне су и на другимгим проферсорским смеровима, а то је тек који више од десет уписаних бруцоша по години.

„Садашња иницијатива нашег ПМФ-а јесте да се укину интегрисане студије, те како буду истицале акредитације студијских програма за интегрисане студије, тако да се враћа концепт четири плус један. Можда је само, то петогодишње студирање, бруцошима било одбојно при одличивању шта да упишу, али видећемо ускоро. Сада нам истиче акредитација за интегрисане академске студије за професора биологије, те већ од следеће године план је да се врате на концепт четири плус један. Такође, једна од идеја је да се врате двопредметне студије. Укинули смо их пре пет година, а имали смо широк избор попут програма математика – информатика, географија – информатика , биологија – географија и слично. То је било добро решење за мање средине где имамао мање наставника, па један може да покрива по два предмета. Зато сматрамо да је једна од мера за спаса школства и њихов повратак.

Како је објашњава Татјана Пивац, једна од идеја јесте да се коригују правилници о врсти и степену стручне спреме за рад у основим и средњим стручним школама и гимназијама. Када је 2012. године изашао нови Правилник, да би законски неко могао да предаје у школама, мора имати завршене и основне и мастер стдудије у професорској струци. А предлог је да се предност да ипак компетенцији, односно да ко заврши одређени смер и има педагошко – психолошке предмете, уз методичке предмете може да буде просветни радник. Скренута је пажња, баш због дефицита наставника, да се дозволи да у основним и средњим стручним школама раде они који заврше четворогодишњи степен студија, а да за предавање у гимназијама се дошкулују на мастер степен.

По њеним речима, можда је један од највећих проблема готово замрлог интересовања за професорске смерове мала плата просветара, те је њихов предлог да се оне повећају на једну и по просечну плату.

„Други проблем јесте то што је и сама професија стављена у запећак„, истиче наша саговорница. Пре се знало ко је дете, ко је наставник, односно професор, а ко родитељ. Уместо тога, данас  имамо сувише мешања и родитеља и деце у наставничке одлуке, што је један од разлога зашто младе генерације не желе да иду да раде у школе. Положај и углед наставника треба да се врати на онакав ниво какав је некад био. Знало се да је то цењено занимање и да наставник не може бити баш свако.

Предлози ће бити прослеђени Министарству просвете, а како каже продеканка за наставу ПМФ-а, иницијатива је, између осталог и стварање боље комуникације између високообразовних институција које образују будуће наставнике и Министарства просвете. Та веза треба да буде чвршћа, те је предлог да се одређени професори са различитих факултета укључе у решавање значајних питања која се тичу и побољшања услова студирања.

И. Бакмаз