Vojvodina može da uhrani do 16,5 miliona tovljenika godišnje

Sve to su razlozi što sve više njih izlazi iz posla i zatvara farme. Gde je izlaz iz ove situcije jer imamo hrane da uhranimo na milione svinja i da nam još ostane žitarica i za druge životinje.

Profesor na Poljoprivrednom fakultetu u Novom Sadu dr Ivan Radović ocenjuje za „Dnevnik” da je u svinjarstvu zaista situacija loša. Ipak, on ističe da imamo preduslove da se svinjogojstvo podigne i da budemo izvoznici živih svinja jer uz kukuruz i pšenicu imamo i kvalitetna priplodna grla svinja. 

- Sadašnje prilike u svinjogojstvu nisu dobre i ako se posmatra ciklus primarne proizvodnje, vidimo da vlada nepartnerski odnos između proizvođača koji imaju priplodni zapat i proizvode prasad i tovljenike koji samo tu prasad kupuju, tove i prodaju - kaže prof. dr Radović. - Između njih ne postoji ugovoreni odnos, nema ničega što je plansko, već se posluje na osnovu zakona tržišta - ako je cena dobra, svi će biti zadovoljni, a ako je cena loša, teret pada na proizvođača prasadi i tovljače, premda se svinjarstvo ne možete definistati kao, recimo, ratarstvo, pa se jedne godine seje soja, druga kukuruz, treće žito... u zavisnosti od tržišta. Kada se jednom uđe u tov u zaokruženom ciklusu nema izlaska jer je period izlaska iz posla za bilo koju granu u stočarstvu dugačak. Zato iz tova izlaze oni koji su ostali bez profita jer nisu imali kontolisanu proizvodnju i zaokružen proces tova. 

Ujedno, prof. dr Radović ukazuje da imamo veliki broj gazdinstva koji drže svinje - od jedne pa do nekoliko stotina ili hiljada krmača, i ako se ubroji sve to, naravno da se mala gazdinstva gase jer je svinjarstvo industrija, a to znači da ona zahteva prvenstveno znanje, investicije i plan, odnosno cilj, a to je profit i zato treba težiti da ovu granu podignemo na nivo komercijalne proizvodnje, gde će farmeri znati zašto tove svinje. 

Prof. dr Ivan Radović smatra da za primarnu svinjarsku industriju dolaze dobra vremena jer je meso tražen proizvod u svetu. 

- Mi za to nismo imali do sada osećaja, ali kako dolazi vreme nestašice energije i menjaju se pravci u svetskoj prehrambenoj industriji i navike potrošača, videćemo da će meso biti tražena namirnica - kaže prof. dr Radović.

On je istakao da onima koji budu pisali strategiju razvoja stočarstva sugeriše da naprave razliku između svinjarstva, govedarstva, ovčarstva, kozarstva i živinarstva i utvrde koji je deo Srbije najbolji za određenu stočarsku proizvodnju. 

- Ako je Vojvodina žitnica i ima intezivnu svinjarsku proizvodnju, onda je logično da tu budu farme zbog manjih troškova transporta hrane i, naravno, da farmi bude i u centralnoj Srbiji gde je to moguće, a u drugim delovima zemlje neka se raspoređuju druge vrste životinja - rekao je prof. dr Radović.

Iz statističkih izveštaja, kaže naš sagovornik, ne vidi se prava slika o tome koliko imamo svinja jer se spominju sva grla, nema podataka o kvalitetnim svinjama i onima koje to nisu već su izbrojane sve svinje, svi proizvođači, računajući one koji imaju kontrolisanu proizvodnju i one kojima je tov, uslovno rečeno, hobi.

- Kada pogledamo Glavni odgajivački program u svinjarstvu od 2013. do 2023. godine u AP Vojvodini, koji se sprovodi s Pokrajinskim sekretarijatom za poljoprivredu, Poljoprivrdenim fakultetom u Novom Sadu i službama koje prate tov, vidimo da su svi odgajivački ciljevi ispunjeni i da imamo znatan broj svinja u kontrolisanim uslovima - odnosno 60.000 krmača i 40.000 nazimica - kazao je prof.dr Radović.

On ističe da do sada nismo mogli izvoziti jer smo svinje vakcinisali protiv klasične svinjske kuge, a pošto od pre dve godine to ne radimo, očekuje se momenat kada ćemo dobiti dozvolu da žive svinje prodajemo na druga tržišta.

- Vojvodina može da uhrani, na osnovu proizvedenog kukuruza, od13 do 16,5 miliona tovljenika godišnje, ali je stvar nacionalne strategije da li želimo da budemo zemlja koja će izvoziti primarni proizvod - žitarice ili ćemo ih uključiti u ishranu svinja. Ranije je selekcija bila 15 tovljenika godišnje po krmači, a danas je taj broj 25 do 30 tovljenika po krmači, pa uz znanje koje imamo i propisane uslove držanja životinja možemo postići brz rast u ovoj grani stočarstva - navodi prof. dr Radović i napominje da kada se govori o uslovima za držanje svinja nije pobornik da jedino visoka tehnologija u proizvodnji svinja može da donese visoki profit jer ni razvoj svinjogojstva u svetu ne ide u smeru preinvestiranja. 

Dobar model je, veli prof. dr Radović, da se okrenemo sopstvenoj proizvodnji i stimulaciji tovljača, a to znači, između ostalog, da ako već neko želi da profitira i uzme prasad iz inostranstva, onda taj proizvođač ne može da dobije subvencije za to ili da subvencija od 1.000 dinara, koliko je sada bude za prasad iz inostrantva, za domaće bude 1.500 dinara.

Z. Delić