Sladoled? Neka, hvala!
S lepšim vremenom, svoje frižidere su napunile i otvorile sladoleyije na novosadskim ulicama.
I ovde ne mislim na sladoled na štapiću, već onaj na kugle, što stavljate u običan i sladak kornet ili kartonsku činiju.
Ne znam da li ste primetili, makar u prolazu, ali kugla sladoleda, dakle – zaleđena smesa s dodatom određenom aromom, sada košta minimum 80 dinara, a može se, na elitnijem mestu, i to manja, naći i za 120 dinara!
Nedavno sam čula i da onaj „rumenko”, koji je koštao tridesetak dinara, sada staje 130 dinara, ali kako se nisam lično uverila u ovakav eksces, ne mogu da tvrdim da je informacija tačna. Međutim, kako se jesam uverila u „kuglu za evro”, vala, sve je moguće!
Okej, slažem se, sve je poskupelo – od mleka i praškova od kojih se pravi sladoled, struje koja služi za njegovo mućenje i hlađenje, pa preko goriva za transport potrebnih sastojaka ili finalnog proizvoda, sve do hrane za muzne krave. I tako dalje, i tako dalje, pa mi je i želja za osveženjem u kornetu još dalja!
I, jeste li za sladoled ovih dana? Ove godine?
Lea Radlovački