Đorđević: U predstavi "Očevi i oci" igramo Selenića kako to poštovaoci očekuju

Đorđević je rekao da su osetili odgovornost i operećenje težinom koju nosi delo Slobodana Selenića, ali im je posao olakšala  dramatizacija Kate Đarmati koja je "toliko lepa, jednostavna i sadrži u sebi suštinu i sve nivoe teme" romana "Očevi i oci".

Prema njegovim rečima, postupak reditelja Veljka Mićunovića je "visoko estetizovan, a sa druge strane jednostavan", a igrati je "jako zahtevno jer je scena potpuno čista", a glumci su "prepušteni sebi samima".

"Predstava zahteva punu koncentaciju, angažman sat i 35 minuta koliko traje. Mislim da ćemo izgovoriti Selenića kako treba, kako najveći ljubitelji njegove reči to očekuju, i da ćemo narativ i duboku emociju lepo predstaviti. Srećan sam i ponosan što je ova predstava na repertoaru i mislim da nema ovakve predstave u Narodnom pozorištu", rekao je Đorđević.

Njegov lik Milutina Medakovića je otac pa deda u romanu i obično ga igraju stariji glumci, ali Đorđević kaže da je Mićunović "odabrao da jedna genercija ispriča jednu priču", pošto su glumci svi sličnih godina.

"Kad sam ga pitao zašto ja sa 46 godina igram Medakovića, rekao je da je želeo da svako od nas bude u godinama u kojima je njegov lik postajao otac u predstavi. Medaković je u mojim godinama dobio sina. Ja čitavu predstavu pričam iz pozicije trenutka kad sam postao otac. To je zanimljiva vizura koja emotivno opterećuje glumca", rekao je Đorđević.

Dok kod Selenića Medaković ranije umire, u predstavi ostaje do kraja i prisustvuje propasti svoje porodice, tako da je za Đorđevića igranje tog lika "izuzetno teško i uzbudljivo".

"Kao glumac se osećam počastvovanim što sam dobio ovu ulogu jer mene svi više doživljavaoju kao komičara. Ovo je bio izuzetno lep zadatak za mene, jer sam sebi uspeo da dokažem da sa sazreo i nadam se da će uslediti niz ozbiljnijih uloga gde ću istraživati drugu stranu moje glumačke ličnosti", naveo je glumac.

Publika strepi kada se klasik postavlja na moderan način, ali Đorđević ističe da njihova predstava svedena na osma likova ostaje " izuzetno klasična", usled jednostavnosti sa kojom pričaju priču i čistote izraza.

Prema njegovim rečima, publiku će privući katarza koja je neminovna na kraju, a danas je neophodno više predstava posle kojih čovek može "izbaciti neki teret iz sebe i doživeti olakšanje po izasku iz pozorišta".