Dečje selo razvija program podrške porodicama u krizi
Dečje selo „Dr Milorad Pavlović” u Sremskoj Kamenici već deset godina, pored svoje redovne delatnosti, razvija programe intenzivne podrške porodicama u krizi i onima koje su u riziku od izdvajanja dece iz porodice.
Aktivnosti podrazumevaju psihološku podršku i savetovanje, odnosno rešavanje svakodnevnih problema i organizaciju porodičnog života, saradnju sa školama i nabavku školskog materijala, mentorstvo, podršku u zdravstvenoj zaštiti, kao i materijalnu potporu, za koju Grad izdvaja deo novca. Programom su, zbog određenih okolnosti, trenutno obuhvaćeni samo Novi Sad i prigradska naselja, a na godišnjem nivou pomoć je usmerena na više od 130 korisnika. Projekat „Podrška porodici u krizi” tokom poslednjih pet godina finansira Grad.
– Želimo da deca odrastaju u svojim biološkim porodicama, kojima pomažemo da opstanu uprkos svim problemima, kao i da reše te probleme, jer je za dete najbolje i najvažnije da odrasta u sopstvenoj porodici – poručuje porodični saradnik u Dečjem selu Maja Dapčević. – Podržavati porodicu jeste jedno od najhumanijih dela i bilo bi dobro da ovakve usluge postoje na teritoriji cele Srbije. Nekada smo, u saradnji sa Unicefom, te aktivnosti sprovodili na teritoriji celog Južnobačkog okruga, čak i dela Srema. Prema podacima koje imamo, te porodice su uspele da se oporave i funkcionišu.
Program se sprovodi u saradnji sa Centrom za socijalni rad, koji Dečjem selu upućuje podatke i izveštaje o porodicama kojima je potrebna pomoć. Pored podrške koju uspešno pružaju kroz projekat, iz Dečjeg sela pozivaju sve koji na bilo koji način žele da pomognu, da se obrate na broj 069/55-56-644.
– Naš prvi zadatak je savetodavni rad, pri čemu ih, u saradnji sa različitim savetovalištima, uključujemo u psihoterapije. Pored toga, sa odraslima razgovaramo na temu roditeljstva, o granicama koje je potrebno postaviti, stresu kroz koji prolaze... Recimo, dobar primer je bračni par sa Kube, koji se doselio sa dvoje male dece, a treće se rodilo ovde. Nisu znali jezik, ni sad ga nisu još potpuno savladali, a izuzetno im je značio porodični saradnik, koji im je, u saradnji sa Centrom za socijalni rad, pomogao da decu upišu u vrtić i školu. Lično pomažem njihovoj ćerki, učim sa njom, prevodim joj šta je potrebno i slično. Na nivou države nedostaju takvi programi, kao i institucije koje će prihvatiti one kojima je pomoć najpotrebnija. Mi dajemo sve od sebe, ali samo Dečje selo nije dovoljno – zaključuje Maja Dapčević.
B. Pavković