Ninine mustre: Mera

To je počelo da mi u velikoj meri menja percepciju o tome kako je ta naša bliska prošlost o kojoj se tako često govori kao o zlatnom dobu, zaista izgledala.

Mart je i u to vreme kao i danas bio posvećen ženama, njihovim pravima i načinu života, a sve je počinjalo Danom žena, 8. martom. Tog dana cvećari su čini se bili najsrećniji, karanfili su bili najpopularniji, a bilo je i drugih manjih i većih poklona koji su se darivali slavljenicama, majkama, suprugama, koleginicama...

Kada gledam izveštaje iz tog vremena, ne mogu a da se ne zapitam kako su žene nekada sve stizale? Industrija je tada bila u punom zamahu i većina radnih žena radila je u fabrikama uglavnom zamorne poslove, ako ne teške fizičke, onda ponavljajuće i psihički naporne, vrlo često i u noćnim smenama. Ipak, kada bi stigle kući, radile su kućne poslove u domaćinstvu, brinule o deci i o bezbroj drugih životnih stvari vodile računa.

Kažu da u to doba depresije nije bilo, ali bolovanja svakako jeste, jer su teški uslovi rada imali svoju cenu. Danas se drugačije živi, mnogo toga je automatizovano kako na radnim mestima, tako i u domaćinstvima, ali bolovanja i dalje ima dosta, a depresija uzima maha među ženama, mada po nekim istraživanjima ni muškarci ne zaostaju. Da li smo bile srećnije kada smo bile fizički angažovanije? Verovatno. A da li smo bile zdravije? Pa, izgleda da nismo.

Nameće mi se jedna logična misao: kada bismo u svemu našli pravu meru, sve bi u životu nekako leglo na svoje mesto. Vremenski period koji mogu da posmatram je zaista kratak. Kratak je i za jedan prosečni životni vek, a kamo li za nekoliko vekova koliko bi trebalo da prođe pa da zaista steknem realniju sliku o uslovima života i njihovim uticajima na njegov kvalitet. Ali već i ovako mogu da zaključim da nešto tu debelo ne štima.

Posmatram žene oko sebe koje gaje decu, vijaju karijeru, trče kod frizera, jure kod manikira, žure na rekreaciju, stižu da ugoste prijatelje, a poneke i da se na nekoj zabavi provesele. Nađe se tu vremena i za TV programe uz koje jedino stignu da se kako u glavnom same govore, zaista i opuste. Većina žena koje poznajem tako žive.

Ali primećujem sada sve više žena koje uspeju da se sa svim obavezama nekako glatko izbore i da pronađu vremena da se posvete sebi i svom unutrašnjem životu. To su one koje redovno vežbaju neku od jednostavnih tehnika disanja i povlačenja u sebe. One su smirene. Deluje da sve obaveze bez žurbe obavljaju i sve bez nekog velikog stresa postižu. One su mi uzor zato što su pronašle meru, a mera u svemu je univerzalni recept za sreću. Da li će budućnost to da potvrdi i kako će to oceniti neko kome će ovo naše vreme biti izvor arhivskih materijala, ostaće pitanje, ali prava mera ne verujem da može da naškodi.  

Nina Martinović Armbruster

ninamartinovic.com