"Usekovanje" - film i ekipa na koju treba obratiti posebnu pažnju

A možda vas usput i kidnapuju vanzemaljci, da se ne valjate više po ovoj našoj ovozemaljskoj, civilizacijskoj, srpskoj, porodičnoj kanalizaciji.

"Usekovanje" je na prvo mesto odlično napisan scenario. Zapravo, bolje mu stoji odredba - dramski tekst. Likovi su pedantno i uverljivo okarakterisani, sa dubinski predstavljenom motivacijom koja sevne na nivou detalja i objasni vam sve što treba da znate o na primer, domaćinu i tašti, koje odlično, baš kao i svi drugi svoje uloge, igraju Bojan Žirović, i Aleksandra Pleskonjić. Vi čim vidite oca kako se budi na kauču, a na zidu iznad glave mu pobednička priznanica iz kviza "Slagalica", odmah možete da shvatite koliki je on luzer, ali ne i do kraja da pretpostavite kako će da se snađe u kupovini ribe, nameštanju trpeze i dugom danu slave tokom koje će na tanjiru biti servirane mnoge, a ne samo jedna glava, ona Jovanova.

Salome mogu da budu sve žene filma, Irodi muškarci, ali ta fina simbolički poredbena linija uopšte ne mora da se uspostavlja i nateže, zato što svi oni, cela porodica od dva brata, dve sestre, jednog dede i jedne babe, troje dece i još pride im prija i prijatelja, venčanih, razvedenih, uspešnih i neuspešnih, onih koji su se lečili, koji se leče ili im to tek predstoji, čine jedan savršeni galijamatas koji će kroz čitav film, fino i nijansirano da vodi dramaturški Arijadnin končić u vidu linije spida koju izvlače "klinci", prezadovoljni navedenim odnosima. Tako ovaj film u socijalnom smislu počinje da podseća i na sve one filmove iz devedesetih ili s početka dvehiljaditih ("Kengur", "Munje", "Hadersfild"), samo što je sada 2023, ratovi su prošli, revolucije, padale su vlade, BDP nikad nije bio veći, a stvari deluju još i gore, kad se pogledaju u realnosti. I baš zato je situacija fantastično odabrana, jer slava nije tu samo da se slavi, ironično i ne baš tako, nego razotkrivajuće govoreći.

I iako je film "starmali", mladost je možda i ono najlepše u njemu. Jer, pored bogatstva i složenosti dramaturške građe, veštine režisera da je razgovetno i jasno prikaže, sjajne glumačke podele koja je očigledno u svakom trenutku tačno znala šta i kako treba da se radi, mladost je ono što je zajednička karakteristika i scenaristi, i režiseru, i na neki način glavnom glumcu Pavlu Mensuru. A nije lako nositi jednu tako tešku temu, još je teže zbaciti je sa pleća pred publiku, a da ona predstavlja tako čovečan krik još jedne nove generacije, istovremeno i poziv još jednoj izgubljenoj generaciji roditelja. Poziv na kontakt.

Aleksandra Balmazović, Marko Grabež, Anita Ognjanović, Zlatan Vidović, Dubravka Kovjanić, Milica Janevski, Aleksandar Đurica, Jovana Gavrilović, Momo Pićurić, gluma kao da su na takmičenju, svaka im se veruje, kao da su sami izmislili likove koje igraju. Ova činjenica pokazuje i koliko je dobra podela dobar deo posla. Pažljiv odabir glumaca koji imaju reference spram likova koje igraju, uopšte ne čudeći što je njihov pozorišni život gotovo poznatiji nego onaj na filmu. 

I kad smo već kod pozorišta, ne bi me čudilo ni to da "Usekovanje" zaživi i na pozorišnoj sceni. Čak bih i voleo. Zahvaljujući jedinstvu radnje, vremena i mesta, to je nekako i logično za očekivati, Međutim, još više zahvaljujući jedinstvenosti koju nisam ni čitao, ni gledao još od drama Biljane Srbljanović i Milene Marković.

Igor Burić