LEA I JA Čokoladna životna lekcija

Tačnije, izričito je želela – brata! 

I tako, s njenih pet godina i 11 meseci, nakon silnih borbi i insistiranja, rodio se Mihailo. Miki, Mićko. Krofnica, Krofnjekača, Furuna...

Ne znam zašto je bila toliko striktna, brat, pa brat; nikad, ali ama baš nikad nije rekla da bi radije imala sestru. (Čak i sad, mislim da mi je draže što je ipak ispao brat.) Valjda je imala dovoljno igračaka i lutaka koje je presvalačila i tretirala ih kao „sestrice”, dok je priželjkivala da ima nekoga s kim bi se igrala na „dečački način” – znate, šutanje lopte, vozikanje bajsom naokolo, sve ono što nije bilo toliko popularno među devojčicama. (Recimo, kad se u dvorištu zgrade igrala sa decom iz komšiluka, bila je jedna od dve devojčice, pa samim tim zadužena za „ženske poslove”, na primer, pravljenje ručka od blata, dok su dečaci u lovu; a sve što je Lea želela, jeste da ide u lov sa njima.)

Elem... Osim što je dolazak prinove značio da će Lea dobiti svoju sobu, sa sobom je dovuklo još mnoge promene na koje nije bila spremna, jer nije ni mislila da do njih može doći. Recimo, deljenje svojih stvari, prostora, vremena i ono najgore – deljenje ljudi!

Lea je navikla da je uvek u centru pažnje, da joj se svi oduševljavaju i da joj ugađaju. Po dolasku brata, takve okolnosti su se promenile, jelte. Naročito u kući!

Tata se više nije igrao samo s njom; više nisu sedeli u pletenoj korpi prepunoj igračaka, ili igrali „Ne ljuti se, čoveče”, ili igre pamćenja. Jer, tata je dobio novu „igračku”, novu zanimaciju, novo bepče kom treba ugađati, o kom treba brinuti i posvetiti se. Ruku na srce, nije Lea tu mnogo fasovala, ali, kako bih vam rekla, navikla je da bude centar svemira. Pa, zaboga, skoro šest godina je to bila!

A tek mama... Pa, kako je samo mogla da se toliko posveti Mihailu pored Lee žive?! Da ga hrani, da ga kupa, da mu menja pelene, da ga zasmejava i pevuši?

Na nekim fotografijama se čak jasno vidi da se Lea brzo „pokajala” što joj je želja ispunjena. Zabeležene su njene složene face u momentima kad je potpuno iskreno, onako dečje, infantilno, pokazivala ljubomoru što ima društvo s kojim treba da deli sve što je do tada bilo samo njeno...

Onda je jednog dana mama smislila slatko rešenje za sve Leine probleme! Rekla joj je da zamisli dve kockice čokolade i da izabere jednu koja joj je draža, slađa, koju želi i voli više.

Šah-mat, Lea! Naravno da bi najradije smazala obe kocke pođednako, kao što je mama volela oba deteta pođednako. Ende.

Lea Radlovački