Veštačka inteligencija kao moćno sredstvo za širenje lažnih vesti
Svetska zajednica zabrinuta je zbog toga što veštačka inteligencija, koja je sve više u upotrebi, može da se koristi kao moćno oruđe za plasiranje dezinformacija, posebno ako znamo da živimo u vreme rata u Ukrajini i periodu nakon pandemije, koji je obeležen upravo divljanjem lažnih vesti, navodi se u analizi Demostata.
U svojoj analizi na tu temu, prestižni američki list „Njujork tajms“ piše da su, ubrzo nakon što je ČetGPT debitovao prošle godine, akademski istraživači testirali šta će napisati „četbot“ sa veštačkom inteligencijom nakon što su mu postavljana pitanja ispunjena teorijama zavere i lažnim narativima i rezultati u tekstovima formatiranim kao novinski članci, eseji i televizijski scenariji bili su toliko uznemirujući da su zabrinuli stručnu javnost.
"Ovaj alat će biti najmoćniji instrument za širenje dezinformacija ikada objavljenih na mreži“, rekao je za američki list Gordon Krovic, ko-izvršni direktor "Njuzgarda", kompanije koja prati dezinformacije na mrežama i koja je sprovela eksperiment prošlog meseca.
Dodao je da se kreiranje potpuno nove i originalne lažne informacije sada može uraditi vrlo lako na visokom i dramatičnom nivou, kao da imate agente veštačke inteligencije koji doprinose stvaranju dezinformacija.
Istraživači predviđaju da bi generativna tehnologija mogla učiniti dezinformacije jeftinijim i lakšim za proizvodnju za sve veći broj teoretičara zavere i širenja lažnih vesti.
Personalizovani čet-botovi koji funkcionišu u realnom vremenu mogli bi da šire teorije zavere na sve verodostojnije i ubedljivije načine, kažu istraživači, uklanjajući ljudske greške u kucanju, kao što su loša sintaksa i pogrešni prevodi i unapređujući kucanje bez upotrebe "Kopi pejsta" u tekstu. Prema naučnicima, trenutno ne postoje ni dostupna tehnologija, ni taktika za prevenciju i ublažavanje dezinformacija ovog tipa.
Prethodnici ČetGPT-a, koji je kreirala kompanija za veštačku inteligenciju OpenAI iz San Franciska, godinama su korišćeni da preplave onlajn forume i platforme društvenih medija, često gramatički sumnjivim komentarima i neželjenom poštom.
Majkrosoft je morao da prekine aktivnosti svog čet-bota pod nazivom „Tau“ u roku od 24 sata od njegovog predstavljanja na Tviteru 2016. godine, nakon što su trolovi na društvenoj mreži naučili da ga koriste za objavljivanje rasističkih i ksenofobičnih poruka.
S druge strane, ČetGPT je trenutno daleko moćniji i sofisticiraniji od svih prethodnih programa ovog tipa. Ako se programu daju prava pitanja prepuna dezinformacija, on može proizvesti ubedljive, čiste varijacije sadržaja koji će se masovno proizvoditi u roku od nekoliko sekundi.
Godine 2020. istraživači Centra za terorizam, ekstremizam i kontraterorizam Instituta za međunarodne studije Midleberi otkrili su da GPT-3, osnovna tehnologija za ČetGPT, ima "impresivno duboko znanje o ekstremističkim zajednicama“ i da može podstaći polemiku u stilu masovnih strelaca, lažne teme na forumima u kojima se raspravlja o nacizmu, odbrana QAnon-a, pa čak i višejezičnih ekstremističkih tekstova.
Istraživači, takođe, brinu da bi tu tehnologiju mogli da iskoriste strani agenti u nadi da će širiti dezinformacije na engleskom jeziku. U tom pravcu, organizacija "Njuzgard" je zatražila od četbota da napiše sadržaj koji promoviše štetne tvrdnje o vakcinama, a rezultat je potpuno identičan propagandi dezinformacija koju u svetu plasiraju Kina i Rusija.
S druge strane, "veštačka inteligencija” ima i pozitivnu upotrebnu vrednost. Kako bi sprečili širenje lažnih vesti, naučnici su napravili sistem veštačke inteligencije koji registruje i najubedljivije lažne vesti. Novi američki programski sistem pod nazivom GROVER može identifikovati lažne vesti na osnovu njihovih senzacionalnih naslova.
Kreatori programa tvrde da GROVER, za razliku od drugih aktuelnih sistema koji otkrivaju lažne vesti sa 73 odsto tačnosti, ima visoku stopu detekcije od 92 odsto tačnosti.
Tim sa Univerziteta u Vašingtonu koji je stvorio GROVER planira da spreči njegovu zloupotrebu tako što će alat odmah učiniti dostupnim široj javnosti, pa svako ko želi može da ga koristi da proveri prirodu objavljenih vesti. Prema kreatorima programa, prednost GROVER-a je u tome što analizira više aspekata vesti od drugih alata i ne samo da ispituje sadržaj teksta, već i naslov, medij, autora teksta, kao i druge detalje koji bi mogli pomoći u otkrivanju sadržaja.