Jedan šut u okvir gola malo za radost
Vojvodina jeste imala ideju šta i kako da uradu na gostovanju kod Mladosti u Lučanima. Imala je i igru, koja je iz ideje proizašla. Na kraju krajeva, imala je i aktivan rezultat, postignut posle akcije vredne nastavnog programa u fudbalskim školama.
To što Vojvodina nije imala je već viđeno još jesenas na „Karađorđu„ u susretu istih suparnika. Nije imala dovoljno razvijen nivo odgovornosti kako da rezultatsku prednost iskoristi za nadgradnju povoljne situacije na terenu koja je očigledno bila u njenu korist.
Istina, akciju fudbalskih znalaca Nikole Čumića i Veljka Simića, koliko jednostavnu, toliko i lepu u svojoj jednostavnosti, zaustavila je milimetarska ofsajd pozicija slavljenika Simića, koji je eventualnim pogotkom bio u poziciji da oplemeni svoj 28. rođendan. Na njegovu žalost, ali i svih onih koji su priželjkivali pobedu Novosađana na njihovom pobedničkom prolećnom tragu, sudijin video asistent je registrovao situaciju koju sudijska postava na terenu nije uočila. Koliko je situacija bila komlikovana i za ocenu nezahvalna, svedočila je višeminutna analiza situacije u 55. minutu utakmice, kod minimalnog vođstva Novosađana.
Šta je i kako snašlo igrače Vojvodine u preostalih pola sata i koji minut pride nije lako svesti u domene razložnih zaključaka. Promašaji Čumića u 73. i Simića u 83. minutu bili su odraz utiska da u kolektivu nedostaju igrači koji bi mogli da naprave razliku u finišu, što je trener Rastavac pokušao da amortizuje izmenama i uvođenjem u igru Milosavljevića, Miloševića i Nemanje Nikolića. Ništa nije pomoglo, Mladost je izjednačila i na Vojvodini koliko-toliko ispeglala svoj katastrofalan start, bez i jednog osvojenog boda u nastavku prvenstva.
- Izgubili smo dva boda – komentar je trenera Vojvodina Milana Rastavca. – Imali smo i vođstvo i situaciju na terenu kakva nam je i bila potrebna. Na žalost, ispustili smo priliku da to održimo onako kako bi trebalo. Bio je jedan pad u našoj igri, koji je bio prevelik da bi izdržali sve napore. Sve u svemu, moramo da igramo dalje, ima još puno utakmica da se igra, moramo da budemo još čvršći, još jači na lopti, kako bismo te periode smanjili.
Mark Tven je svojevremeno napisao kako postoje tri vrste laži: laž, prokleta laž i statistika. Da postoje i izuzeci iz Tvenovog niza posvedočiće samo jedna stavka u statističkom pregledu utakmice u Lučanima: igrači Vojvodine su u okvir Samčovićevog gola uputili samo jedan šut, onaj Traoreov u 34. minutu za vođstvo. Simićev u 55. minutu se ne računa. VAR ništa nije poništio, samo je registrovao da se slavljenik našao u poziciji u kojoj nije smeo da se nađeprilikom prijema lopte. Sve ostalo je stvar proizvoljnih kalkulacija i navijačkih nagađanja u smeru „šta bi bilo, da je bilo“.
L. Bakmaz