Na tržištu polovnih automobila najtraženiji dizelaši stari desetak godina

Naime, pandemija koronavirusa, a potom i sukob Rusije i Ukrajine, izazvali su velike probleme u lancima snabdevanja, nabavci delova za proizvodnju automobila, transportu... Na nove automobile čeka se dugo, pa su se mnogi, koji inače ne bi, okrenuli kupovini polovnjaka, a zbog toga je došlo do poremećaja ponude i potražnje - i kad su u pitanju novi, ali i polovni automobili. Pre svega, zbog manje ponude vozila, cene su otišle naviše i to se dešava na svim tržištima, pa i u Srbiji.

U našoj zemlji polovnjaci se i inače često kupuju jer zbog visokih cena novih automobila mnogi građani i ne mogu da ih kupe. Pri tome, kupci se najčešće odlučuju za jeftinije modele, što uglavnom znači i vozila starije proizvodnje, a u podnosu na prošlu godinu, iz yepa moraju da izvade više novca. Naime, podaci govire da su polovni automobili sada skuplji za oko 25 odsto u odnosu na lane.

To je, uz manju ponudu, verovatno i razlog što je prošle godine zabeležen pad prodaje polovnih automobila, a po onome što kažu na auto-placevima, gde se polovnjaci prodaju, pad prodaje je je nastavljen. Oni ističu da je mnogo više onih koji razgledaju vozila, da se malo ko odlučuje da kupi, te da se najčešće kupuju automobili s dizel motorom. Tako se, u skladu s platežnom moći kupaca, najviše kupuju polovnjaci stari 10 godina i oni još malo stariji.

Na osnovu podataka sa sajta Polovni automobili, prodaja polovnjaka iz uvoza prošle godine bila je manja za 15 odsto nego 2021. godine, a za osam posto u odnosu na 2020. Lane je čak 65 odsto prodatih polovnjaka bilo s dizel motorom, a najprodavaniji su bili "folksvaagen", te "opel", "pežo", "audi" i "reno" i to oni proizvedeni od 2007. i 2010. godine, a vozila te starosti čine gotovo 40 odsto ukupne prodaje polovnjaka. Uz to, podaci govore i da je oko 80 odsto svih prodatih polovnih automobila u 2022. godini starije od 10 godina.

Zbog sadašnje situacije na tržištu i novih i starih vozila, moglo bi se reći da su u boljoj poziciji oni koji su pre nekoliko godina kupili nova kola od onih koji bi sada da kupe to isto vozilo. Naime, iako vrednost tek kupljenog automobila automatski opada čim izađe na drum, sada se, praktično, za gotovo isti iznos to vozilo može prodati.

Čemu mogu da se nadaju kupci polovnjaka, odnosno u kom pravcu će se kretati cene teško je reći jer je situacija u auto-industriji, ali i u ekonomiji, jiš uvek neizvesna, ali pojedini streučnjaci ukazuju da bi cene i novih i polovnih automobila tokom ove godine mogle da budu nešto niže. Da li će tako i biti tek će se videti, budući da tražnja za polovnim automobilima u Evropi raste i veća je od ponude.

Dok se te promene ne dese, oni kojima je automobil potreban moraju u kupovinu, a šta će kupiti zavisi i od ponude, ali i od debljine novčanika. Cena polovnih vozila zavisi od mnogo faktora - modela, godišta, kubikaže, pređene kilometraže...

Ponuda je takva da omogućava da se pronađe model koji zadovoljava potrebe kupca, odnosno usaglasi s onim što je potrebno i što može da se plati. Tako su u ponudi, recimo, "folksvagen polo" iz 2004. godine koji košta 2.300 evra, audi A4 iz 2008. je 7.000 evra, a pežo 407 iz 2006. - 2.500 evra. Za dve godine mlađi pežo 207 treba izdvojiti 3.800 evra, a za njegovog godišnjaka, vozilo fijat 500 - 4.400 evra. Ford mondeo iz 2007. godine košta oko 4.000 evra, a za BMNJ 318, koji je star 16 godina, potrebno je 4.500 evra. Za fijat pandu iz 2012. godine potrebno je izdvojiti 3.300 evra, a šest godina stariji fijat doblo 2.850 evra...

Najskuplja su, naravno, najmlađa vozila, pa tako kija saorento iz 2022. godine košta 53.000 evra, hjundai tucson je 33.600 evra, pežo 208 - 19.500 evra, ford fijesta - 19.000 evra...

D. Mlađenović