Sve dimenzije bolesti zavisnosti kroz deset epizoda

U tom dokumentarnom serijalu junak kultnog filma „Kad porestem biću kengur“ Lazar Strugar bavi se problematikom zavisnosti, kojoj, kako kaže, ne pristupa hronološki, već od poslednje faze zavisnosti, otuda prva epizoda nosi naziv „Raspad“. Kao sagovornici u prvom delu pojavljuju se dvojica zavisnika koji se još uvek bore s porokom, Merima Živanović, majka Đorđa Živanovića koji je na početku epidemije koronavirusa preminuo od predoziranja, jedan od osnivača „Raskršća“ na Čeneju Zoran Živančević, te direktor Agencije za borbu protiv droga Milan Pekić. Kako kaže autor, njegov plan kao scenariste i dramaturga bio je da prvom epizodom pokaže svu dubinu problema.

- To je kancer koji jede društvo i ubija ljude između 25 i 40 godina kada bi oni mogli dati nešto od sebe - kaže Lazar Strugar. - Želeli smo da pokažemo u prvoj epizodi koliko to izgleda jezivo na kraju, sav besmisao i beznađe, koliko je izvesna smrt i to ne bilo kakva. Heroin prvo oduzima svaku misao, emociju, izbaci svakoga kome je suštinski stalo do tebe. Ono što napravi u emotivnom, psihičkom i fizičkom smislu traje godinama. Heroin godinama lagano ubija, oduzima sve, i na kraju i život. Hteli smo da pokažemo koliko je smrt izvesna ako se krene tim putem. Mislim da je ovo polje na kom mogu da se dam, jer sam više od 10 godina bio zavisnik i tačno sam znao koja pitanja treba da postavim. U prvom delu dvojica višedecenijskih heroinskih zavisnika otvoreno, bez blurovanja i promene glasa govore o dubini svojih problema. Pored svih umetničkih momenata i trodimenzionalnog pristupa problemu, mislim da je najveći kvalitet filma što sam znao kakva pitanja da postavim, a oni se ogoleli pred kamerama i govorili o onome što ih boli i onome što ih je dovelo u stanje u kom jesu. Kroz ispovest majke preminulog Đorđa Živanovića shvatili smo da su na mnogo nivoa njihovi problemi isti. Tako smo dobili sliku kako se problem odražava kod onih koji uzimaju drogu, a kako kod onih koji to ne rade ali su u njihovom bliskom okruženju.

U drugoj epizodi serijala, kaže Stugar koji ima i ulogu naratora, prikazaćemo koliko je teško izaći iz začaranog kruga droge kroz ispovest izlečenih.

-Time se podcrtava kolike su dimenzije problema, ali samim tim što će oni o tome govoriti, pokazujemo da ima nade da se čovek izleči. Zatvor, smrt, izlečenje su putanje, četvrta ne postoji. U svakoj epizodi postavljamo tezu koju se trudimo da dokažemo. U trećoj ćemo pokazati kako sve počinje. U četvrtoj se bavimo time kako reći ne i kako se okrenuti nekoj alternativi. Želimo da damo mladima smernice na koji način bi mogli da budu najbolja verzija sebe. To zvuči kao floskula, ali nije nemoguće. Ja tvrdim posle deset godina zavisnosti da izlaz postoji. Lako nije, ali je moguće. Sve što te boli i tišti razlog je za odlazak u drogu. To mora jasno i glasno da se kaže. Ako si nezadovoljan bilo čime, droga nije rešenje. Drogom se udara anestezija, i posledica toga što smeta će biti uklonjena na nekoliko sati, ali uzrok će ostati. I što se duže uzima droga nemoguće će biti doći do uzroka bola. U jednu od epizoda uključićemo ljude koji su na različite načine povazani sa verom, jednu ćemo posvetiti metadonu i buprenorfinu, bavićemo se i supstitucijom, a u devetoj i desetoj izlaskom kroz pozitivne primere ljudi koji su se izlečili preko psihijatara,  radno-duhovne terapije koju sam ja prošao ili snagom svog uma - objašnjava Strugar. 

Publika u beogradskom Studiju „Centar“ prva je pogledala u novembru „Raspad“. Sala PHZ-a u Novom Sadu nije slučajno odabrana za mesto druge kontrolne projekcije Strugarovog dokumentarca. Pod okriljem ove zajednice deluje Rehabilitacioni centar „Duga“ za pomoć zavisnicima, čiji program je Lazar završio.

- Želeo sam da se bavim glumačkim poslom, imao dara za to i počeo da dobijam uloge već na trećoj godini Fakulteta dramskih umetnosti, što nije uobičajeno - kaže Strugar. - Sa 23 godine sam zaigrao u velikom filmu „Kad porastem biću kengur“. Postao sam poznat po njemu i seriji „Košarkaši“. Igrao sam dosta i u pozorištu- Ateljeu 212, u Jugoslovenskom dramskom pozorištu, u Centru za kulturnu dekontaminaciju. Potpuno sam se okrenuo drogi posle „Košarkaša“. Sa 25-26 godina postao sam  svakodnevni zavisnik. Kada sam dodirnuo dno to što sam bio poznat je samo otežalo sve. Dubina do koje sam upao, bila je ogromna. Prestao sam da budem ono što sam pre bio. Laži, prevare, otimanja...Stigao sam dotle da nisam smeo da izađem na ulicu, jer bi me polomili, živeo sam u nekoj rupi u Malom Mokrom Lugu, jeo nekoliko puta u nedelji... Kada sam došao u „Dugu“ gde je moj brat od ujaka pre mene započeo s programom odvikavnja, imao sam 57 kilograma. Sve što nisam godinama uspevao sam, a pokušavao sam ne znam koliko puta, uspeo sam u veri. Najviše mi je pomogla molitva. Promenio sam potpuno način razmišljanja, to je ono što „Duga“ pruža. I promenu načina razmišljanja da vežbaš u svakodnevnim situacijama.

Lazar je proveo 15 meseci u Centru „Duga“. Izašao je nešto pre isteka programa 2017. godine jer je dobio ulogu u filmu „Komunistički raj“, koji je premijerno prikazan lane na Festu, a od decembra zašao u bioskope.

- Sebe smatram izlečenim čovekom. Završio sam s heroinom, kao i sa

alkoholom i duvanom. Kada mi je droga ponuđena, srce mi nije zaigralo. Samo sam rekao ne. Sada se bavim ugostiteljstvom. Zadovoljan sam ovim ko sam sada. Živim sa suprugom Vesnom, koja je učestvovala sa mnom u pisanju scenarija, našom kćerkicom i njena dva sina, koje sam usvojio. Sve što nisam našao pre, našao sam u njima - kaže Strugar.

Strugaru su u njegovom dramaturškom prvencu pomogli Jovan Borozan i Mateja Rackov koji potpisuju režiju. Muziku je radio Milan Kerezović Keckec, a producent je Zoran Živančević.

Zorica Milosavljević