Na današnji dan rođen Svetozar Gligorić: Legenda i za života
NOVI SAD: O Svetozaru Gligoriću nije bilo lako pisati ni u najsjanijim vremenima njegove impozantne karijere, a kamoli sada, na 100 godina od rođenja ovog šahovskog velikana.
Ipak, počećemo tako što ćemo reći da je to najuspešniji naš šahista svih vremena. Imali smo Ljubojevića, Ivkova, Trifunovića, Matanovića, ali Gliga je Gliga...
Stalno prisutan u svetskom šahu, pobednik mnogih najjačih turnira, igrač koji se nije ustručavao da protiv aktuelnih prvaka sveta igra na pobedu. A pobeđivao je mnoge. Od njega su strepeli svi vrhunski igrači, jer se nije plašio „Sovjetske škole šaha“, a njegovo geslo: „Igram protiv figura“ ostalo je kao svetionik mnogim potonjim generacijama. Tako se zove i njegova kultna knjiga iz koje su učili budući šampioni. Jedno celo pokolenje sovjetskih nada je svoje repertoare zasnivalo na tome i crpelo znanje iz Gliginih partija: Ivančuk, Širov, Drejev, Barejev, Kramnik, pa i sam Kasparov.
Bio je veliki istraživač, radnik, bolje reći šahovski rudar, u pronalaženju novih ideja i rešenja u šahovskim otvaranjima. Kao plodan pisac, bio je u stanju da samo u jednom broju „Šahovskog glasnika“, uz glavnu partiju i desetak dodatnih, u potpunosti objasni celo otvaranje.
Za Gligorićeve rezultate na Zonskim i Međuzonskim turnirima, pa i o učešću u Mečevima kandidata za prvaka sveta, šahisti mnogo toga već znaju. Ipak, u naponu šahovske snage, u četvrtfinalu Mečeva kandidata za prvaka sveta, naišao je na Mihaila Talja. Meč je počeo sjajnom pobedom u prvom kolu i, posle pet uzastopnih remija, doživeo je dva poraza i sve se preokrenulo. I sam Talj je priznao da je odigravanje meča baš u Beogradu te 1968. godine njemu pomoglo, zbog velikog psihološkog pritiska na Gligorića usled očekivanja domaće javnosti.
Šta još reći o njegovim uspesima? Zaista, ako se uzmu u obzir osvajanje zlatne olimpijske medalje u Dubrovniku 1950. godine, najbolji rezultat na prvoj tabli na Olimpijadi u Minhenu 1958. godine i niz odličja za reprezentaciju, moramo navesti samo neke od Gliginih pobeda na svetskim turnirima: Mar del Plata 1953, Hejstings 1951, 1956, 1959. i 1961. godine, zatim Stokholm 1954, Beograd 1964, Manila 1968, čitav niz manjih turnira po Južnoj Americi, Beneluksu... Od prvog velikog uspeha na Međunarodnom turniru u Varšavi 1947. godine, pa do trijumfa u Sočiju 1986, kada je pobedio zajedno sa Beljavskim i Vaganjanom. Zanimljivo je to da je Gliga trebalo da bude samo počasni gost na Memorijalu Čigorina, ali pošto se jedan učesnik razboleo, uskočio je u poslednjem trenutku kao zamena i – pobedio! Bila bi nam potrebna polovina novinske strane da bismo naveli samo gradove u kojima je boravio i igrao Gligorić.
Kao novinar, Gligorić je radio u Tanjugu, izveštavao je sa mnogih turnira (na kojima je često i igrao) i bio je pravi ambasador šaha. Sarađivao je sa najznačajnijim šahovskim časopisima širom sveta i objavio veliki broj knjiga.
Život je prolazan. Kao i životi mnogih od nas, običnih ljudi. Ali, životi onih velikih, i posebno njihova karijera, a u ovom slučaju i doprinos svetskom šahu, moraju se pamtiti. Gligorić je preminuo 14. avgusta 2012. godine.
Ž. Medar
