Novosadski IT od Fakulteta tehničkih nauka do 900 kompanija

Naša zemlja se uspela pozicionirati kao lider na Zapadnom Balkanu, dok se Novi Sad posebno istakao u razvoju te privredne grane koju karakteriše visokokvalifikovana radna snaga. U Srpskoj Atini danas posluje 900 IT kompanija, u kojima je zaposleno deset hiljada ljudi, a na spisak se poslednja upisala najveća globalna kompanija IBM.

Kao prva velika IT firma u Novom Sadu "Šnajder elektrik" je bio predvodnik u načinu kako se takve firme organizuju, kako obezbeđuju svojim zaposlenima napredovanje i usavršavanje. Ipak, prema rečima direktora "Šnajder elektrik haba" Dragoljuba Damljanovića, ne može se odretiti konkretna godina koja je bila presudna da Novi Sad postane centar industrije 21. veka, jer je proces “sazrevanja” trajao određeno vreme.

- Pojedine činjenice se mogu definisati kao prelomni trenutak, poput one kada su prve IT kompanije iz Novog Sada dovoljno narasle da imaju više od 500 zaposlenih, potom kada su uspele da organizuju rad i usavršavanje zaposlenih, kao i službe podrške - navodi Damljanović. - Verujem da je najvažnije bilo kada su domaće IT kompanije počele uspešno da plasiraju svoja rešenja i proizvode u svetu. Dobar primer za to je kompanija "Šnajder electric", koja je među prvima pokazala da je moguće imati veliku IT firmu u Novom Sadu koja plasira svoje proizvode po čitavom svetu.

Naučno-tehnološki park prilika za dalji rast

Na pitanje kako vidi budućnos IT sektora u Novom Sadu Damljanović kaže da se u Srbiji, a time i u i Novom Sadu, zakonsko okruženje prilagođava potrebama IT sektora i kreira se ekosistem saradnje sa FTN-om i ostalim obrazovnim institucijama koje su tu da bi obezbedile veliki broj stručnjaka potrebnih za IT industriju.

- Danas nastaju brojni startapovi, a neki od njih, sa manje ili više uspeha, pronalaze svoje finansijere - kaže naš sagovornik. -Na posletku, novi Naučno-tehnološki park u Novom Sadu, sa svojom koncepcijom i ulogom, predstavlja jasnu perspektivu i odličnu osnovu za dalji rast i razvoj IT biznisa u Novom Sadu.

Zašto je baš Novi Sad izrastao u IT centar, Damljanović kaže da je odgovor jednostavan - za sve je "kriv"  Fakultet tehničkih nauka (FTN). Mnogi od profesora bili su osnivači prvih IT firmi u Novom Sadu. Osim toga, Fakultet je uvek bio spreman za saradnju sa privredom i, što je još važnije, prilagođavao je obrazovne programe potrebama IT kompanija i omogućavao da stručnjaci iz tih firmi prenose najnovija rešenja i iskustva studentima. Upravo iz tog razloga najviše brucoša opredeljuje se za studije iz te oblasti.

- "S?neiderov Hub" Razvojni centar je pitanje kadrova uspešno rešavao, pre svega zahvaljujući saradnji sa tehničkim fakultetima, kao i osnivanjem Fondacije "Centar za mlade talente" - pojašnjava Damljanović. - To je bio način da podržimo i damo dioprinos u razvoju IT industrije, ali i da pomognemo u obrazovanju i kreiranju novih stručnjaka iz te oblasti, pa se dogodilo da smo podržavajući mlade, u želji da postanu najbolji u svojim oblastima, često podsticali razvoj i nekih od naših budućih kolega.

Kako objašnjava Damljanović, u suštini, u IT industriji postoje dve vrste firmi: one koje svoje proizvode, od početka do kraja, proizvode u Srbiji i one koje pružaju IT usluge kompanijama iz inostranstva.

- U prvoj grupi firmi, pored IT stručnjaka, nepohodno je da postoje stručnjaci iz oblasti za koje se proizvodi prave i tu se čitava dodatna vrednost stvara u Novom Sadu. U drugoj grupi rade uglavnom IT stručnjaci - kaže naš sagovornik, do?ući da je "S?neiderov Hub" Razvojni centar mesto na kome inženjeri iz oblasti energetike i računarstva razvijaju neke od najpoznatijih softnjera na svetu, poput ADMS-a.

Da su ne samo mladi, već i deca zainteresovana za IT sektor najbolje govori podatak da je za deceniju, koliko postoji Fondacija „Centar za mlade talente”, nastavu, u okviru programa obuke za decu, pohađalo 6.149 polaznika, a realizovano je 5.643 sati besplatnih časova za učenike iz Srbije. Fondacija je osnovana sa ciljem da kroz besplatnu nastavu doprinese razvoju teorijskih i praktičnih znanja iz informatike, matematike i drugih oblasti. Pored toga, bilo je važno obezbediti mlade koji će se zapošljavati kako se posao bude širio, i tu je "Šnajder elektrik" pionir sa svojim programom stipendija.

Silvija Kovač