Новосадски ИТ од Факултета техничких наука до 900 компанија

Наша земља се успела позиционирати као лидер на Западном Балкану, док се Нови Сад посебно истакао у развоју те привредне гране коју карактерише висококвалификована радна снага. У Српској Атини данас послује 900 ИТ компанија, у којима је запослено десет хиљада људи, а на списак се последња уписала највећа глобална компанија ИБМ.

Као прва велика ИТ фирма у Новом Саду "Шнајдер електрик" је био предводник у начину како се такве фирме организују, како обезбеђују својим запосленима напредовање и усавршавање. Ипак, према речима директора "Шнајдер електрик хаба" Драгољуба Дамљановића, не може се одретити конкретна година која је била пресудна да Нови Сад постане центар индустрије 21. века, јер је процес “сазревања” трајао одређено време.

- Поједине чињенице се могу дефинисати као преломни тренутак, попут оне када су прве ИТ компаније из Новог Сада довољно нарасле да имају више од 500 запослених, потом када су успеле да организују рад и усавршавање запослених, као и службе подршке - наводи Дамљановић. - Верујем да је најважније било када су домаће ИТ компаније почеле успешно да пласирају своја решења и производе у свету. Добар пример за то је компанија "Шнајдер елецтриц", која је међу првима показала да је могуће имати велику ИТ фирму у Новом Саду која пласира своје производе по читавом свету.

Научно-технолошки парк прилика за даљи раст

На питање како види будућнос ИТ сектора у Новом Саду Дамљановић каже да се у Србији, а тиме и у и Новом Саду, законско окружење прилагођава потребама ИТ сектора и креира се екосистем сарадње са ФТН-ом и осталим образовним институцијама које су ту да би обезбедиле велики број стручњака потребних за ИТ индустрију.

- Данас настају бројни стартапови, а неки од њих, са мање или више успеха, проналазе своје финансијере - каже наш саговорник. -На послетку, нови Научно-технолошки парк у Новом Саду, са својом концепцијом и улогом, представља јасну перспективу и одличну основу за даљи раст и развој ИТ бизниса у Новом Саду.

Зашто је баш Нови Сад израстао у ИТ центар, Дамљановић каже да је одговор једноставан - за све је "крив"  Факултет техничких наука (ФТН). Многи од професора били су оснивачи првих ИТ фирми у Новом Саду. Осим тога, Факултет је увек био спреман за сарадњу са привредом и, што је још важније, прилагођавао је образовне програме потребама ИТ компанија и омогућавао да стручњаци из тих фирми преносе најновија решења и искуства студентима. Управо из тог разлога највише бруцоша опредељује се за студије из те области.

- "С?неидеров Хуб" Развојни центар је питање кадрова успешно решавао, пре свега захваљујући сарадњи са техничким факултетима, као и оснивањем Фондације "Центар за младе таленте" - појашњава Дамљановић. - То је био начин да подржимо и дамо диопринос у развоју ИТ индустрије, али и да помогнемо у образовању и креирању нових стручњака из те области, па се догодило да смо подржавајући младе, у жељи да постану најбољи у својим областима, често подстицали развој и неких од наших будућих колега.

Како објашњава Дамљановић, у суштини, у ИТ индустрији постоје две врсте фирми: оне које своје производе, од почетка до краја, производе у Србији и оне које пружају ИТ услуге компанијама из иностранства.

- У првој групи фирми, поред ИТ стручњака, непоходно је да постоје стручњаци из области за које се производи праве и ту се читава додатна вредност ствара у Новом Саду. У другој групи раде углавном ИТ стручњаци - каже наш саговорник, до?ући да је "С?неидеров Хуб" Развојни центар место на коме инжењери из области енергетике и рачунарства развијају неке од најпознатијих софтњера на свету, попут АДМС-а.

Да су не само млади, већ и деца заинтересована за ИТ сектор најбоље говори податак да је за деценију, колико постоји Фондација „Центар за младе таленте”, наставу, у оквиру програма обуке за децу, похађало 6.149 полазника, а реализовано је 5.643 сати бесплатних часова за ученике из Србије. Фондација је основана са циљем да кроз бесплатну наставу допринесе развоју теоријских и практичних знања из информатике, математике и других области. Поред тога, било је важно обезбедити младе који ће се запошљавати како се посао буде ширио, и ту је "Шнајдер електрик" пионир са својим програмом стипендија.

Силвија Ковач