Vesić naložio vanredne preglede pruga na železnicama
BEOGRAD: Ministar građevinarstva, saobraćaja i infrastruktur Goran Vesić izjavio je da je danas JP “Infrastruktura železnica Srbije” naložio da se odmah izvrši vanredni pregled “problematičnih deonica” na prugama.
“Infrastruktura ima rok od 10 dana da izvrši preglede, sačini izveštaj i predloži neophodne mere. To se posebno odnosi na deonice na kojima se, zbog lošeg stanja mreže, vozi sporo”, rekao je Vesić gostujući na TV Prva.
Ministar Vesić je rekao da je zatražio izveštaj posle vesti da se na srpskim prugama dogodilo treće iskliznuće za sedam dana, ovaj put na pruzi između Orlovata i Farkaždina. Na sreću nije došlo do curenja jedne cisterne sa dizelom koja iskočila iz šina istakao je ministar.
“Nažalost u srpske železnice do 2015. godine skoro da ništa nije ulagano i sada plaćamo cenu decenijskog zapostavljanja infrastrukture. Do 2015. godine u obnovu železničke infrastrukture ulagano je između 10-15 miliona evra godišnje. Samo ove godine u izgradnju novih i obnovu starih pruga uložili smo skoro 400 miliona evra”, rekao je ministar Vesić i dodao da “će biti potrebne godine da se uz ovaj tempo ulaganja obnove postojeće pruge”.
Vesić je rekao da očekuje izveštaj komisije koju je oformio za ispitivanje okolnosti pod kojim je došlo do iskliznuća četiri cisterne sa amonijakom kod Pirota.
"Izveštaj će biti objavljen i budite uvereni da će ako se utvrdi da neko nije radio svoj posao savesno ta osoba biti smenjena”, poručio je ministar.
Vesić je rekao da nije zadovoljan stanjem u železničkim preduzećima, pre svega u Infrastrukturi i Kargo” i da će predložiti konkretne mere i promene.
“Pre dva dana sam se sastao sa sindikatima kada smo potpisali aneks Kolektivnog ugovora kojim su zaposleni u železnici dobili 12.5 odsto veće plate. Oni su to povećanje zaslužili. Rekao sam im da smo svi na jednoj strani i država, i menadžment i radnici i da očekujem njihovu podršku za promene i reforme koje čekaju železnička preduzeća”, poručio je Vesić.
Ministar Goran Vesić izjavio je da se železnica ponovo razvija zahvaljujući viziji predsednika Vučića.
“Imamo brzu prugi između Beograda i Novog Sada. Sada gradimo brzu prugu od Novog Sada do Subotice a brzo potpisujemo ugovor o izgradnji brze pruge od Beograda do Niša, a posle i do Preševa. Kreće rekonstrukcija pruge Niš - Dimitrovgrad kao i Niš - Brestovac. Radiće se rekonstrukcija dela barske pruge od Valjeva do Vrbnice kao i pruge Stalać - Kraljevo - Rudnica. Ako tome dodamo beogradsku prigradsku železnicu investicije Srbije u pruge dostići će destine milijardi evra. Ne možemo da imamo modernu železnicu 21. veka sa brzim i sigurnim prugama, a da organizacija naših železničkih preduzeća i njihovi pojedini rukovodioci budu na nivou 19. veka. To će morati da se menja”, poručio je ministar Vesić.
Komisija će istražiti sve što se dogodilo kod Pirota
Ministar građevinarstva, saobraćaja i infrastruktre kaže da je formirao komisiju koja će istražiti sve što se dogodilo na pruzi kod Pirota gde se prevrnula vagon cisterna koja je prevozila amonijak.
Vesić je rekao da komisiju čine predstavnici inspekcije za železnički saobraćaj opasnog tereta i inspekcije za železnički saobraćaj.
"Poznato je i da je tužilaštvo iz Pirota pokrenulo predistražni postupak. Kada izveštaj komisije bude završen, biće objavljen i tada možemo da govorimo da li je neko odgovoran kao i ko je to imenom i prezimenom. Nesreće se nažalost dešavaju u transportu, a ukoliko se utvrdi bilo čija lična odgovornost ta osoba za to treba da odgovara", rekao je Vesić za list "Politika".
Na pitanje zašto pruga kod Pirota do sada nije obnovljena, a novac za njenu modernizaciju je obezbeđen 2018. godine, Vesić odgovara da je tražio odgovor na to pitanje i da je nedopustivo da prođe četiri godine, a da se novac ne koristi.
"Dobio sam opravdanja od toga da se smatralo da idejni projekat rađen ranije nije bio dobar do toga da se dugo čekala tehnička kontrola. Ima tu i objektivnih razloga, ali siguran sam da su svi ti rokovi mogli da budu kraći", naveo je Vesić i dodao da uvek pita direktore javnih preduzeća da li bi tako radili da je u pitanju njihova privatna firma.
On je dodao da je tender za rekonstrukciju pruge od Niša do Dimitrovgrada završen i izabran je izvođač.
"Rečeno mi je da se početak radova očekuje do juna, ali dao sam nalog da sve učine da rekonstrukcija počne ranije", istakao je Vesić.
Vesić je rekao i da će se u železnice u 2023. uložiti skoro 400 miliona evra, dodajući da je do 2015. ulaganje iznosilo oko 15 miliona evra, te da je zato železnička infrastruktura veoma zapuštena.
"Nastavljamo da gradimo brzu prugu Novi Sad - Subotica koja treba da bude završena do sredine 2025. tako da će Beograd i Budimpešta biti povezani brzom prugom. Počećemo rekonstrukciju pruge Niš - Dimitrovgrad, potom Niš - Brestovac. Završava se projekat za rekonstrukciju pruge Valjevo - Vrbnica koja je deo pruge Beograd - Bar do granice sa Crnom Gorom. Radićemo rekonstrukciju pruge Sombor - Vrbas kao i Stalać - Kraljevo - Rudnica. U planu je i projektovanje i izgradnja brze pruge Niš - Preševo", najavio je Vesić.
Prema njegovim rečima, uskoro se potpisuje ugovor za izgradnju brze pruge Beograd - Niš za koji nam EU daje najveći grant ikada, od oko 600 miliona evra.
Tender je, kaže, otvoren i na njemu mogu da učestvuju sve kompanije, a odluka o izboru izvođača biće doneta zajedno sa Evropskom investicionom bankom.
Kada je reč o deonicama autoputeva, osim autoputa od Požege, u martu će, kaže, biti završena brza saobraćajnica Surčin - Novi Beograd, a u junu obilaznica oko Beograda do Bubanj Potoka.
Do karaj 2023. biće završena deonica Šabac - Ruma, kao i Sremska Rača - Kuzmin.
"Do kraja marta biće završen deo Moravskog koridora do Makrešana, a do kraja septembra do Koševa čime će Kruševac biti povezan sa autoput Beograd - Niš. Biće završen i deo puta od Niša do Merošine", istakao je Vesić.
Odgovarajući na pitanje da li će biti ukinuta konverzija zemljišta uz naknadu, kao i da li bi to bilo u koliziji sa Zakonom o kontroli državne pomoći jer se besplatno ustupanje državnog zemljišta može tretirati kao državna pomoć kompanijama koje su kroz privatizaciju preduzeća stekle pravo na korišćenje zemljišta, ministar je rekao da je čuo razne prigovore protiv ukidanja konverzije uglavnom bez utemeljenja, ali da je to državna pomoć još nije.
"Svi koji pričaju da će država da ostane bez milijardi evra neka pogledaju koliko je država naplatila to zemljište za desetak godina sprovođenja zakona. Pa gde su bile te milijarde, zašto ih nisu naplatili? Da ne govorimo o tome da je 90 odsto svih konverzija urađeno bez naknade. Nikakvih efekata za budžet nije blio, a taj zakon je zamrzao više od 5.000 lokacija...", rekao je Vesić.
Rekao je da će kao ministar predložiti ukidanje konverzije, a da odluku o tome donosi Narodna skupština.
"Ukidanje konvezrije će osloboditi oko 5.000 lokacija za gradnju", rekao je Vesić, te dodao da će se ubrzati procedure za dobijanje građevinskih dozvola, kao i da će se taj proces učiniti transparentnijim.