okoTVoko Vapaj za životom
Mundijal uzbudljivo finale, možda najbolje svetsko prvenstvo i finale koje smo gledali, potvrdio je snagu televizije kao medija. Pobeda Argentine i radost posle korone, hiperinflacije, rata u Ukrajini, predstavljao je kraj jedne stravične godine. Bio je to vapaj za životom.
Ali onda se pojavljuju kritike na društvenim mrežama o tome ko su skandalozni voditelji programa i dočeka vatrenih u Zagrebu. Vampiri prošlosti pojavili su se u nacionalističkoj euforiji koju često izaziva fudbal. Otišao je i Siniša Mihajlović, koji je najbolje mogao da svedoči koliko su nacionalizam i politika opasni u najsporednijoj stvari na svetu. Njegovi intervjui svedočili su o tome koliko mržnja može da bude strašna stvar. Šta se sve dešavalo u Borovu selu i zašto je morao da ode.
I kako se posle rata moralo nastaviti sa komšijama u sportu dalje. Kakvi su sve bili pritisci na njega i njegovu porodicu. I ko zna kakve je okidače stresa imao kad ga je tako mladog zadesila leukemija, protiv koje se takođe lavovski borio. Njegovna ljubavna priča i venčanje u Sremskim Karlovcima - bila je jedna od najromatičnijih stvari kojih se sećamo. Na K1 Aleksandra Jeftanović i Boško Jakovljević su u emisiji „Kec na jedanaest” podsetili šta je Siniša značio za našu generaciju. Pa zapravo svi smo mi generacija. A on je zaista otišao prerano. Potvrđujući tezu da često nema pravde u ovom životu ali ko zna možda postoji nebeska pravda u onom životu. U 150 minuta Mira Lekić je urednički majstorski ispratila sve događaje. Gosti su bili Jelena Stanković fudbalski sudija i Boško Đurovski bivši fudbaler.
Najbolji meč u istoriji svetskih prvenstava. Videli smo vrhunski fudbal kao da je filmski režirano. Takvi su bili i prenosi iz Katara. Kao što je i mudrost naći dobre komentatore i analitičare za mnogobrojne emisije. Kako je sa ove istorijske perspektive izgledao fenomenalan intervju Voje Nedeljkovića sa Sinišom Mihajlovićem iz doba Trećeg kanala. Izgorele su mreže koliko je u svemu bilo žala starih, dobrih vremena ali nikad nije ljude delio po veri. Bio je Srbin i Italijan. Na večni put ispratili su ga navijači četiri kluba sa pesmom. Italijani su ispratili Sinišu veličanstveno. Cela delegacija Lacija unela je živog orla na sahranu Mihajlovića.
Što bi rekao kolega Milan Nikolić u emisiji „Među nama” uvek je važan čovek i njegovo delo. Rai, italijanska državna televizija, prenosila je opelo velikog Siniše Mihajlovića. Ali od toliko medija u Srbiji niko nije prenosio njegov ispraćaj. Svi su jurili za rejtingom i šerom. Ali javni servis Srbije ne mora da juri za tim, po svaku cenu. Ili Rai nije dao prava za prenos? Grad Novi Sad se odužio komemoracijom jer Siniša je dugo bio simbol Vojvodine i našeg grada. Često sam ga sretao u svojim mladalačkim izlascima. Humanista, sportista, otišao je mlad. Sportska redakcija RTV-a, uradila je profesionalno svoj posao jer u arhivi ima mnogo toga o ovoj fudbalskoj legendi. Dirljivo je pričao i Dragan Džajić. Pisao mu je nežna pisma, takođe veliki Đorđe Balašević. Danas neka deca razmenjuju sličice sa nekim našim novim fudbalskim zvezdama. Ali generaciju fudbalere u kojoj je bio Siniša Mihajlović, uvek ćemo pamtiti. Oni su deo našeg kolektivnog odrastanja i pameti. Ovo prvenstvo je proteklo toliko brzo sa toliko uzbuđenja da je na trenutak učinilo da zaboravimo na teške izazove svakodnevice.
I dalje dolazimo do priče, koju pričam celu godinu, dosadan kao pokvarena gramofonska ploča. Život je jedan i treba ga čuvati i njega i zdravlje. Novinari bi trebalo da se sete i godina kada je Siniša Mihajlović bio kritikovan i oteran sa mesta selektora. Sport je često lutrija i retko se dese slavlja kao u Argentini. Život je najčešće tuga, kao što je priča Siniše Mihajlovića, iako se on stalno borio da mu život ne bude elementarna nepogoda. Šampionima pripada slava a legendama večnost - legendarna levica, zauvek Siniša. Bio je to tužni Sveti Nikola. Ili je baš simbolika da legenda bude ispraćena na crveno slovo.
Za televiziju kao medij, fudbal će i dalje ostati najveći biznis. To pokazuje broj onih koji su dodatno kupili pakete da gledaju utakmice Premijer lige. E, sad, novinari i služe tome da komentarišu da li je Kolinda trebalo tako da se ponaša u svlačionici i da li je Makron hvatao političke poene i da li su nemiri u Francuskoj i nezadovoljstvo pokazatelj koliko je svet lopta šarena? Svet je bio oduševljen finalom prvenstva i Mesijem - to je vapaj za životom.
Aleksandar Filipović