Kovačević: Ružica Sokić bi bila srećna što sam dobila njenu nagradu

Kovačević je rekla da što više sazreva više se raduje i ceni nagrade kao što su Godišnja nagrada matičnog Narodnog pozorišta u Beogradu i nedavna Nagrada "Ružica Sokić".

Kad smo mladi više nam je stalo kako će drugi odreagovati, a sada sa ovim iskustvom mogu samo da se radujem i budem srećna onim što sma postigla ove godine, navela je glumica.

Primetivši da domaća publika voli klasično pozorište, Kovačević je rekla da to pokazuju u Narodnom pozorištu postavljene "Godine vrana" njenog oca, kao i povratak "Rata i mira" Lava Tolstoja.

Govoreći o esnafskoj Nagradi "Ružica Sokić", koja joj je ove nedelje uručena u Ateljeu 212, Kovačević je istakla da je imala sreću da poznaje "Ružu odmalena i odrasta uz nju i njene savete".

Mislim da bi bila jako srećna kada bi čula da sam dobila nagradu koja nosi njeno ime. Bila je jedna od naših najvećih glumica. Imala sam sreću da u 'Velikoj drami' igram s njom i učim kroz igru. Govorila je da ne budemo sebični, ni u životu ni na sceni, prisetila se Kovačević.

Prema njenim rečima, za glumca je jako važno da shvati da je umetnost razmena emocije i energije, kako sa partnerom na sceni tako i sa publikom.

Ukoliko se samo baviš sobom, ta emocija ne može da dopre do publike. Svrha umetnosti je da zapita, a umetnika da te prodrma kao gledaoca, da se zamisliš. Mi ne nudimo odgovore, mi smo tu da vas probudimo, navela je glumica.

Kovačević je rekla da je vaspitanje bitna stvar i da su je roditelji dramaturg i pisac Kovačević i majka glumica Ljiljana Blagojević vaspitali "kao dete kao i svako drugo".

Nisam odrastala u pozorištu, nije to mesto za dete, već treba da se igra sa drugarima, da ima polupana kolena. Bila sam kod babe i dede i kod druge bake i na tome sam im zahvalna, prisetila se.

Posle predstave izgubim dve, tri kile. Adrenlin je tu, puno se dajemo, naročito kad publika sa vama plače, smeje se...Na kraju vas aplauz povrati u energetskom smislu, rekla je Kovačević.

U predstavi "Godine vrana" dobila je priliku da posle dve decenije glumačke karijere prvi put sarađuje sa ocem, pošto je prethodno samo uskočila u njegovu "Veliku dramu" nakon deset godina izvođenja.

Ovo je prvi projekat i to je ljudima čudno. Uvek se našalim: 'Nadam se da nije poslednje da će me zvati'. Odlično se slažemo. A sa majkom sam igrala i pre, sva tri puta svekrve, rekla je Kovačević.

Bardu jugoslovenskog i srpskog filma Ljubiši Samardžiću je ostala zahvalana što ju je kao reditelj sa 19 godina uzeo da igra u filmu "Jesen stiže, dunjo moja" (2004), a potom u "Konji vrani" (2007) i seriji "Miris kiše na Balkanu" (2010).

Imao je hrabrosti da uzme glumce za koje niko nije znao. Uzeti četiri mlada glumca nije mala stvar, naglasila je Kovačević.

Glumica je otkrila da drži uramljenu sliku Samardžića kod kuće sa snimanja, jer je bio i neko ko je "umeo da u tebi probudi emocije, da te vodi, da namiriše sirov talenat i onda brusi".

Išla sam na kasting, bila sam dete. Hvala mu, nije se plašio. I što mi je verovao. Kasnije sam mu govorila da bih kod njega igrala i nekog ko drži tacnu, rekla je glumica.

Upitana da li joj je majka dala neki koristan profesionalni savet, Kovačević je rekla da je to da se karijera gradi na odbijenim ulogama, ne samo odigranim.

Nisu sve dobre za vas. Nisu sve suđene, nisu ni sve dobro napisane. Mora sve da se poklopi. Bolje je ulogu vratiti i zahvaliti se nego trošiti se. Glumci su nežna bića i lako se istroše ukoliko ne znaju da se čuvaju, upozorila je Kovačević.

U trenucima kada je nisu zvali za uloge Kovačević kaže da je "važno ne pasti duhom nego osmisliti neki projekat", kao što je sa kolegama iz Narodnog pozorišta uradila predstavu "Brakolomije" sa kojom su obišli svet.

Primetivši da su trenuci sreće retki u životu, Kovačević je istakla da ih moramo ceniti, a lično je ružne trenutke zaboravljala, otpustila i nastavila dalje.

Ako smo samo mračni i crni onda ćemo da vučemo sa sobom ljude. Čovek mora da ima vatre. U životu bez iskre životne ne možete da budete dobar umetnik, ocenila je glumica.