U Matici srpskoj održan naučni skup posvećen Dušanu Radoviću

„Kad su svi hteli da budu ozbiljni pisci, Dušan Radović je počeo da piše za decu i za narod. Dušan Radović se nije rodio u Beogradu, ali je postao simbol Beograda i beogradskog duha. Dušan Radović je na ramenima nosio staromodni model glave, a u glavi poslednji model mozga. Namrgođeni Dušan Radović nije ličio na dete, a imao je dušu deteta. Dušan Radović je primenjeni pesnik koji je sebe upoređivao sa šnajderkom koja šije po kućama, a bio je paradigma modernog pisca i mislioca. Dušan Radović se najsrećnije poslužio modernim medijima u vreme kada su ih takozvani ozbiljni pisci ignorisali, a neposmenost i prostaštvo se dokopalo tog novog i najmoćnijeg oružja. Da je Dušan Radović dočekao vreme interneta, bio bi jedan od najpoznatijih influensera na svetu”, rekao je Bećković.

Miloš Radović: Navrh jezika

Govoreći u uvodnom delu skupa, Dušanov sin Miloš Radović podsetio je na pesnikove reči da „detetu otac treba da da prezime, a majka ime, da dete ponese u prezimenu sve one sjajne porodične crte, a da mu ime posluži samo kao znak da je i on jedan od slavnih prezimenjaša”. „Ovde sam došao da vas pozdravim pod punim imenom i prezimenom, Maticu srpsku i sve učesnike ovog uglednog skupa, i da vam zahvalim što ćete mog oca po ko zna koji put pomenuti i na njega podsetiti one koji su ga možda zaboravili ili one kojima je možda na vrhu jezika, samo im treba prvo slovo da bi se setili njegovog punog imena i prezimena, ako takvih ima”, rekao je Miloš Radović.  

Predsednik Matice srpske prof. dr Dragan Stanić istakao je da upravo u Bećkovićevoj tezi da se u „namrgođenom Radoviću bila duša deteta” nalaze same osnove pesnikove poetike. „U toj snazi kojom se prevladava ova protivrečnost, možemo čak prepoznati onaj način mišljenja koji je Horacije izložio – da poezija ili zabavlja ili podučava. Tragom autopoetičkih iskaza Dušana Radovića, on sam ističe da su dečje knjige kao najdivnije igračke, neodoljivo lepe i primamljive, vedre i lekovite, jednostavne i pametne - ne postoji. A onda razlaže da je za dobru pesmu važna jednostavnost koja će imati izrazitu misaonu, čak poučnu dimenziju. Kada se pitam koja je to vrsta jednostavnosti na kojoj on bazira svoju poetiku, rekao bih da je to i Horacije, i haiku, i Crnjanski, koji je prvi nasledovao ovu dimenziju u srpskom pesništvu... Drugim rečima, ova jednostavnost Duška Radovića je vrlo složena i kompikovana, kao što su i drugi najbolji naši liričari imali tu veštinu da pronađu jednostavnu lirsku situaciju i na njoj nadograćuju nešto znatno komplikovanije”, rekao je prof. Stanić.

Inače, kroz nekoliko sesija učesnicima naučnog skupa osvetlili su raznorodnu književni - ali i ne samo književni lik Duška Radovića, ukazujući, između ostalog, i na to zašto je on važan pesnik, na karakteristike njegovog aforističkog stila, kao i na fenomen čuvene emisije „Beograde, dobro jutro”. U fokusu su bila i radovićeva književno-kritičarska i esejistička zapažanja, njegovi pripovedni postupci, odnos prema filmu, a posebno poglavlje bilo je posvećeno (ne)poznatom Radoviću, u porodičnom krugu, ali i za pisaćim stolom, kao „čoveka redakcije“, kako je za sebe govorio, čoveka koji je bio „laf u svim okolnostima”.

M. Stajić