DNEVNIK U BAČKOM NOVOM SELU Svi putevi vode do kraja sveta

Kako su putevi, zbog radova, na sve strane zatvoreni ili delimično pušteni u saobraćaj, od pomenutog starta pa do cilja vam treba bezmalo dva sata vožnje i jedno dva’est kilometara živaca! Ali, kad se pred vama ukaže Bačko Novo Selo, glavom i bradom, čak i onako opkoljeno tugaljivom i prehladnom jeseni kao „usred decembra”, znate da je silna vožnja vredela i da ćete pronaći mir i lepotu koja se retko sreće.

- Kad odete na Dunav, ima lepih mesta gde čovek može da uživa ako želi da provede nekoliko sati – počinje priču predsednik Saveta Grujo Bogojević, i to u prostorijama mesne zajednice, a završava je upravo uz Dunav, al’ onako, samo za nas goste. – Da, putevi su zatvoreni, to je loše u ovom momentu, ali u budućem periodu će biti dobro jer će ljudi lakše i brže dolaziti do nas, jer, što kažu, mi jesmo na kraju sveta.

Za strance je to možda kraj sveta, ali za meštane je početak, doduše, takav da mu se malo ko vraća.

- Prednost je jer imamo mir, a delom je tako jer sad nema ni mnogo stanovništva – nastavlja naš sagovornik. – Nekad je to bilo drugačije, više se radilo. Imali smo u okolini poljoprivredni kombinat „Agrobačka”, tekstilnu industriju „Slavija”, pa šećeranu, „Arma” još i radi, ali sa manjim kapacitetima. U svakom slučaju, sve navedeno je zapošljavalo oko 2.000 ljudi iz cele opštine Bač, iz našeg mesta je više od 300 njih tamo radilo, a sad je sve zatvoreno i živimo kako živimo.

Upravo iz navedenih razloga, akcenat je spao na poljoprivredu iako je Novo Bačko Selo najmanja katastarska opština sa vrlo specifičnim zemljištem jer se nalazi uz reku. Zbog toga je pogodna za gajenje soje, ali ovogodišnjei vremenski (ne)uslovi su poremetili planove poljoprivrednika, cena je smanjena sa 80 na 69 dinara, a prinosi su generalno mali.

- Soja je kod nas broj jedan, ali s obzirom na to da smo takvi kakvi smo, prihvatamo da se bavimo onim gde ima dosta novca, pa su u jednom momentu počeli da se podižu zasadi jagoda, na desetak i više hektara, što je dosta dobro išlo do rata, jer je dobar deo jagoda išlo na rusko tržište – kaže Bogojević.

Već 35 godina Goran Delić je, nasledivši posao od oca, poštar u Bačkom Novom Selu. Iako se čini da se taj poziv prenosi s kolena na koleno, Goran kaže da će se s njim „poštarenje” završiti, jer je svog sina savetovao da pronađe neki drugi pravac. I tako, više od tri decenije, za najpoznatijeg čoveka u selu nema izgovora da li je napolju pretoplo ili pada sneg, kiša, ili su putevi zaleđeni – njegovo je da tri sata raznosi poštu, tri sata da radi na šalteru, a ostatak radnog vremena da se bavi administracijom. I nije mu teško!

- Prvih godina, dok se čovek na nauči i ne navikne, bude teško, a sad ni ne obraćam pažnju da li je sneg ili led, kiša, vetar... Poljorpivrednici gledaju prognozu, a kod nas je tako da moraš uvek izaći na teren – kaže Goran, vidno raspoložen za priču iako gologlavi stojimo nasred ulice, dok vetar bez pardona bije po ušima, a i diktafonu.

S Delićem se može prozbotiri o svemu, jer je toliko upućen u sva zbivanja, da je i sam jedan od pokretača promena u selu, što se čuje i po tonu o kom priča o mestu u kom živi od sredine sedamdesetih.

- Bitno je da ovde imamo više dobrih nego loših momenata – aludira Goran odnose između „mešanog” stanovništva. - Najbitnije da se ljudi pomažu i žele da izađu u susret. Zato ovde i jeste najlepša priča o meštanima, onda naš Dunav, lovište... Imamo određenih potencijala, mi meštani to pomalo i ne vidimo, ali ljudi sa strane vide, imaju širu sliku.

Tema na temu i eto nas do priče o stanovništvu – trenutno na spavanju imaju 735 meštana, oko 70 odsto njih su pravoslavci, oko 30 odsto muslimani i ima nešto malo katolika. Kako su od dolaska, nakon Drugog svetskog rata, svi navikli da zajedno i skladno žive, takav manir i dalje važi, ali se komšije sad sreću samo na ulici i to slučajno.

- Kod nas je zanimljivo to da imamo katoličku crkvu u kojoj musliman zvoni kad pravoslavac umre – objašnjava predsednik sela, napominjući da svi kod svih idu na slave i zajedno obeležavaju sve datume, ali se i trude da selu vrate stari sjaj.

Obrisi nekadašnjeg sela su, osim crkve u centru, rasuti po celom mestu. Jedan od značajnih primeraka neke od epoha jeste i oronuli dvorac Fric-Hristić, zdanje s početka 20. veka, koje čeka da, uz donacije iz Evropske unije, postane Dunavsko informativni centar, budući da kroz Bačko Novo Selo mogu da prođu samo biciklisti i to rutom Eurovelo 6. A šta smo sve još saznali o selu i meštanima, ih, pa jedna strana nam nije dovoljna. Ali, eto povoda da o našim ovonedeljnim domaćinima češće pišemo, a neće škoditi ni da ih sami upoznate. Samo vodite računa da ne završite u romingu, to će vas skupo koštati!

Tekst i foto: Lea Radlovački

Mator kamion, al’ ide ko nov

Dobrovoljno vatrogasno društvo u Bačkom Novom Selu kontinuirano postoji od 1914. godine. Danas ono broji oko 60 članova, dok je desetak njih deo operativne jedinice. Kako su ove godine imali svega 14 intervencija – mahom gašenje požara na otvorenom, na poljima i u šumi – ovi lokalni junaci stižu da priskoče u pomoć i okolnim mestima kad ustreba.

- Imamo vozilo koje je 1962. godište, a mi smo ga, zahvaljujući sopstvenim novcem i donacijama dobrih ljudi iz mesta i okoline, uspeli da ga od vozila za rashod vratimo u funkciju i napravimo od njega kamion na koji potpuno možemo da se oslonimo – kaže predsednik DVD-a Nikola Vujić, najavljujući da će uskoro dobiti donaciju od nemačkih starosedelaca, koji sad žive u Nemačkoj, a koji će, kada dobiju novo vozilo, ovo trenutno pokloniti našim vatrogascima. - Od ove godine država dosta ulaže u nas. Dobili smo nova creva i pumpe u vrednosti od pola miliona, a isto toliko i za uniforme. Dakle, više od milion dinara imamo investicije za proteklih godinu dana od Pokrajinske vlade i MUP-a.