„Pradevojčica” po romanu Desanke Maksimović u Narodnom pozorištu „Toša Jovanović”

Uz iskusnu lutkarsku ekipu zrenjaninskog pozorišta, na sceni će prvi put zaigrati mlada glumica Una Beić, i to u naslovnoj ulozi Gave Pradevojčice. U autorskom timu su i Irina Somborac (total dizajn), Nenad Kojić (muzika), Dragana Kojičić (stručna konsultantkinja za zemljanu arhitekturu).

Roman „Pradevojčica“ Desanke Maksimović u Zrenjaninu je predstavljen kao priča o hrabroj i talentovanoj devojčici i njenoj borbi za mesto u zajednici. Slikovit, živopisan, složen i pun boja, roman je bio izazov za dramaturškinju Minu Petrić, koja je radila dva posla – dramatizaciju i dramaturgiju predstave.

- Prvo, trebalo je pronaći radnju u romanu čija je najlepša strana upravo deskriptivnost, bogatstvo epiteta u dočaravanju čulnih opažanja prirode, onako kako je doživljava slikarka – Pradevojčica Gava, a zatim, suočiti tu radnju sa svetom lutkarstva, koji je za mene i dalje nov – navela je Mina Petrić, istakavši da se ipak nije osećala kao uljez i da je u Zrenjaninu mogla jako puno toga i da nauči. – Devojčica Gava u prirodi ima svoju najveću podršku, a društvo je ono koje je sputava, ne dozvoljavajući joj da postane Vrač zato što je žena. Pišući o Pradevojčici, Desanka piše o svim devojčicama koje žele više nego što im je društvo namenilo. Deca osete društvenu nepravdu i čitajući ili gledajući priče mogu da je prepoznaju i formulišu, a to je prvi korak ka tome da je prevaziđu.

Pored društvenih tema, Mina Petrić navodi i to da „Pradevojčica“ Desanke Maksimović ističe vezu sa prirodom, brigu o njoj, preispitujući šta je to kad se za nešto kaže da je prirodno. Shvatajući značaj pozorišta za decu i mlade ne kao didaktički, Mina Petrić je uz Sonju Petrović vodila računa da predstava stvori uslove u kojima dete može da razvija svoje emocije i radoznalost, pa i odrasli, u mediju koji su, iako je bogat slojevima i značenjima, potisnuli neki drugi. Možda se baš zato, rediteljka Sonja Petrović odlučila da naracija bude brža, a postupak filmičan, sa velikim lutkama u krupnim „kadrovima“ na sceni, a malima kad su u totalu.

- Sigurna sam da će im predstava držati pažnju i da će im biti interesantno. Mislim da je lutkarstvo vrlo magično i veoma jedinstveno, nešto što stvara osećanja koje ne mogu da zamene 3D filmovi, niti hologrami. Uostalom, videćemo – izjavila je Sonja Petrović. - Probe su inspirativne i naporne, kao i sve drugo kada hoćemo da dođemo do nekog većeg rezultata, ili onda kada se suočavamo sa novim elementima, kao što se ja prvi put suočavam sa lutkarskim radom. I svi zaposleni ovde, i pored iskustva, suočavaju se sa novim vrstama lutaka i novim načinom rada. Za sve je inspirativno i ako se svi zajedno usmerimo na to, može da izađe pošten rad. Predstava traži koncentraciju i najbolje od nas. Ako to ne damo, neće biti sve kako želimo.

Uz dramaturškinju Minu Petrić, i rediteljka Sonja Petrović je učestvovala u obradi motiva, pokušajima da se na na sceni efikasno dočara roman sa malo radnje, a mnogo deskripcije. Odlučile su da predstava bude neverbalna, odnosno verbalna u čudnom smislu – izmislile su potpuno novi jezik prazajednice Desanke Maksimović, jezik koji čak ima i svoju gramatiku. Naravno, računali su sa tim da on bude razumljiv svima, bez obzira sa kojeg govornog područja poticali.

- Naša predstava govori jezikom duše – nazvala je to rediteljka Sonja Petrović.

- Roman Desanke Maksimović obrađuje teme koje me lično interesuju i na koje sam u dosadašnjem radu već nailazila – ravnopravnost žena, borba za ženska prava i osećaj za žensku snagu i njene kvalitete, ili ono šta već devojčice mogu i treba da rade u okviru društvene zajednice – navodi rediteljka predstave „Pradevojčica“ Sonja Petrović. - Osim toga, posebno me se tiče ekologija i odnos sa prirodom. Kada pričamo o pozorištu za decu i mlade, mislim da je to uzrast u kojem se treba skretati pažnja na to koliko je važno govoriti o značaju zaštite životne sredine i situacije u kojoj se nalazi naša planeta. A svaka predstava za decu i mlade je predstava i za odrasle, sve zavisi samo koju smo vrstu značenja i u kom uzrastu spremni da prihvatimo. Ova predstava nas vraća na iskonske ideje kako živeti sa prirodom, u suživotu sa njom.

I. B.